Urlik je garažni pank bend nastao 2020. godine. Njihov zvuk, inspirisan bendovima poput The Wipersa i Motörheada, garantuje energičnu i sirovu svirku. Prošle godine objavili su istoimeni album prvijenac za Geenger Records, a pred premijernu sarajevsku svirku koja će se održati 11. oktobra u klubu AG, na pitanja o albumu prvijencu, saradnji sa Geenger Records, tematici pjesama, snimanju spotova, protestima u Srbiji i SAWA festivalu odgovara nam vokal i gitarista D.R.
Najmanje polovina redakcije Urlik je gledala uživo na raznim svirkama i koncertima. Dopustite mi da vam poželim dobrodošlicu u Sarajevo 11. oktobra i da vas zamolim da se ukratko predstavite onima koji za vas možda nisu čuli ranije.
Hvala i bolje vas našli. Inače, mi smo Urlik, bend iz Srbije, i sviramo pank.
Vaš album “Urlik” je objavljen 2024. godine i naišao je na pozitivne reakcije. Ovaj album, kako u svojoj recenziji navodi Arnel Šarić Sharan, je “mješavina cinizma, predaje i tame, autentičan muzički komad spržen u boli balkanskih vukojebina”. Da li u ovome leži tajna uspjeha vašeg albuma i činjenica da je dobro prihvaćen?
Pa vidi, album smo uradili u dahu. Pesme su same krenule da se nameću, tako da ceo album definitivno jeste autentičan komad, jer sve je došlo totalno spontano, bez ikakvog promišljanja tipa “mogli bi da sviramo ovo ili ono”… samo smo odsvirali i otpevali ono što nam je došlo i to je to.
A da smo živote protraćili u balkanskim vukojebinama – jesmo, pa bi bilo glupo i neiskreno da pesme pišemo o nečem drugom. Jebiga, pregurali smo preko glave sve i svašta, pa ne možemo da budemo sad nešto kao pozitivni.
Leži li tajna uspjeha i u odličnom vizualu koji prati vaš album a koji je radio Ljuba Babić, ilustrator, dizajner i basist, nekada Red Uniona, sada Vršnjačkog nasilja?
Da, Ljubina ilustracija je, definitivno, dala celom albumu još težine. Ušao je u srž naše lirike i majstorski uobličio ceo koncept oko priče koju album priča.
Kako je došlo do saradnje sa Geenger Records, izdavačkom kućom iz Zagreba, za koju objavljuju i druge bendovi iz Beograda (Citizen X, Reckoning, Neven)?
Nekako sve je išlo neočekivano brzo. I kada je došlo do toga da to treba izbaciti u etar, bili smo u fazonu da to mora da bude vinil. Vidiš, ja sam sa Concrete Wormsima svirao, skoro pa tri decenije, i ništa od naših izdanja nije uspelo ni da priđe tom formatu, a ja sam stara škola – odrastao isključivo na pločama, i smatram da bend i nije bend ako nije izdao svoj album na ploči.
Tako da sam odmah poslao album na dve adrese… jedni ga nisu ni preslušali, a drugi su sutradan pozvali i rekli: ok, akcija! I nekih 3-4 meseca posle, mi smo u rukama imali naš album prvenac na vinilu. Geenger Records je zaista sjajan izdavač i pravo je zadovoljstvo sarađivati sa njima.
Osvrnimo se malo na sadržaj albuma. Jesu li pjesme “Ružni grad” i “Grad stvoren za smrt” usmjerene isključivo na Beograd ili se radi o nekom drugom gradu? Ili je opjevani grad univerzalan, grad 21. stoljeća na postjugoslavenskom prostoru i/ili na Balkanu?
Definitivno su te pesme inicijalno pričale priču o tom nekom mom gradu koji je sjeban i mizeran. Mogu da se kladim, da sam živeo u bilo kom drugom gradu na ovoj planeti, ne samo Balkanu, da bi pesme bile iste. Jer, jebiga, živimo u doba bezdušnog kapitalizma, i ceo svet je sjeban na isti način, a zajedno sa njim i mi.
Koliko sam uspio vidjeti, spot je snimljen samo za pjesmu “Urlik očaja”. Imate li u planu snimanje spotova za još neke pjesme ili se to ne razmatra? Zanima li vas uopšte da pjesme ispratite spotovima ili to ne igra neku (veliku) ulogu?
Mi smo imali neki plan da snimimo još neki spot, to je nešto što je Miki uzeo na sebe da radi, jer voli da se zajebava sa tim, ali i njemu, kao i svima, život se neminovno događa, pa nismo još ništa uradili po tom pitanju. Sada nam je fokus više na pravljenju novih pesama, pa ćemo verovatno snimiti neki spot za neku novu pesmu.
Bliži se godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi, a naknadno je u bolnici od teških povreda preminula i šesnaesta žrtva nesreće. Širom Srbije i dalje traju protesti i pobuna protiv vladajućeg režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS). Miloš iz benda Neven u intervjuu za ISK mišljenja je da “materijalna nada ne postoji. Srbija je živ primer toga, od 90-ih pa do danas nije krenulo na bolje.” Kakvo je vaše mišljenje o protestima u Srbiji, ima li nade za drugačije i bolje društvo, za neku drugačiju i bolju Srbiju?
Nažalost, nade za drugačije i bolje društvo, nema. Mislim pričamo o Srbiji, i o protestima na kojima masa vređa policiju i političare sa – Šiptari… Studenti, koji su jedni od pokretača protesta, marširaju sa ikonama i kokardama, i ne žele da se politički opredeljuju, levo ili desno…
Celo društvo je ozbiljno zaglibilo u nacionalizmu, i tu nam nažalost, nema pomoći. Vrlo je verovatno da će ovaj režim u neko dogledno vreme i pasti. I treba da padne, ali ono što bude došlo posle njih neće biti ništa bolje. Kao što rekoh u jednoj pesmi: Svaka nada je napustila ovo mesto, a mi se vučemo kroz đubre i smrad.
U sklopu drugih bendova (Vršnjačko nasilje) nastupali ste na hardcore/punk festivalu SAWA u Županji. Kao Urlik, početkom 2024. godine u AKAB Okretnici svirali ste na benefit okupljanju za ovaj festival, nakon što je festival 2023. godine bio otkazan zbog nevremena koje je zahvatilo Županju. Možete li nam reći šta za vas znači SAWA fest i u kojoj mjeri su bitna ovakva okupljanja?
Da, ja sam na SAWA festu nastupao i sa Concrete Wormsima i sa Vršnjačkim nasiljem, i taj festival zajedno sa Monteparadisom smatram centralnim događajima u toku godine. Ima tu naravno još dosta, malo manjih, ali podjednako bitnih DIY festivala širom Ex-Yu prostora: Iluzije slobode, Ljubav i bes, Kramp, KRAWAL, Pank Intermezzo, Hardcorner Fest, Martinska.
To ljudi rade sami – za sebe, i to je suština – druženje i razmena pozitivne energije, sklapanje prijateljstava i širenje ideja i stavova – pank brate!
Spomenuli smo da ste bili i još uvijek jeste, aktivni članovi drugih bendova (Concrete Worms, Nabla, Katma i Beg Us To Stop, Vršnjačko nasilje). Kako uspijevate sve stići i organizovati se, imate li nekih savjeta koje biste podijelili, kako mlađim tako i starijim kolegicama i kolegama?
Sviranje u bendu je za mene nešto što me definiše, ja ne mogu da zamislim život bez benda i putovanja na svirke i druženja sa istomišljenicima. Tako da sviranje u više bendova istovremeno samo predstavlja pravo zadovoljstvo. Kad je tako, lako se čovek organizuje. A što se saveta tiče, nisam ti ja ne znam kakva inteligencija, prosto, ljudi radite ono što vas čini srećnim i sve će se samo poklopiti…
Šta su planovi nakon sarajevske svirke, nove svirke i koncerti, možda neke turneja u planu, konekcije sa drugim gradovima ili pauza i rad na novom materijalu?
Sve od nabrojanog! (smijeh)
Ako se dobro sjećam, D.R. nije zasvirao u Sarajevu od 2007. godine, od svirke Concrete Wormsa na 4. Interground festivalu. Ispravite me ako griješim i vidimo se 11. oktobra u sarajevskom klubu AG!
Ne grešiš, mnogo je vremena prošlo od tad… jedva čekamo da se vidimo u Sarajevu!
