Jedan od najprepoznatljivijih modernih sastava, beogradski youth crew bend Neven, održaće koncert u subotu, 15. marta, u sarajevskom Klubu AG. Karte za koncert su već u pretprodaji i možete ih kupiti po cijeni od 10 KM u klubu, a na dan koncerta će koštati 15 KM.
Pored demo izdanja i učešća na kompilaciji “Novo poglavlje“ u organizaciji Out of The Darkness (OOTD) fanzina, jedna od najvažnijih regionalnih izdavačkih kuća, Geenger Records, objavila je 2024. godine Nevenov EP “U svakom srcu gore svetla“.
U februaru ove godine objavili su i EP “Zakon ljubavi“. Uoči sarajevskog koncerta sa frontmenom benda Milošem razgovarali smo o turnejama, promjenama u sastavu, novom EP-ju, saradnjama, rap muzici i političnosti bendova.
Ekipa ovog medija uživo je gledala Neven više puta, od Beograda, Novog Sada i Zagreba pa do SAWA festa u Županji. Dopusti mi da vam poželim dobrodošlicu.
Bolje vas našli!
Radimo ovaj intervju taman po povratku sa vaše druge turneje i to nekih pola godine nakon evropske turneje sa hc/punkerima Hyacinth iz Češke. U sedamnaestom broju fanzina Out of the darkness (OOTD) objavljen je vaš dnevnik sa spomenute turneje, ali nam recite ekskluzivno za ISK neke detalje i memorabilije sa ove druge turneje.
Glavni utisak su mi kraj, Minhen i Budimpešta, mada mora i Beč da se napomene. U Beču je drugarska ekipa hostovala, i ostali smo dva dana, što je kul varijanta i dobro druženje. Minhen je možda najluđi event koji smo ikada odsvirali, stariji straight edge par organizuje koncerte u svojoj kući na periferiji. Bendovi prva liga, puna kuća, super doček, neki su čak i znali pesme. Naravno savršena veganska klopa, a ujutru idila, planine, sneg… U Budimpešti je možda bio najbolji koncert i čuo sam možda najbolji bend ikad uživo, Sidestep iz Švedske.
Nakon što ste prošle godine promijenili dva člana benda, u Sarajevo dolazite u novijoj postavi, 50% internacionalnoj. Na mjestu bubnjara je Timur iz Sankt Peterburga, a na bas gitari je João Pedro iz Brazila. Da li je i kako promjena dva člana benda u nekoliko mjeseci utjecala na rad benda?
Uticalo je i atmosfera je prilično drugačija. Sve je na engleskom u sporazumevanju, pa je malo teže, ali je organizacija mnogo ozbiljnija. Sviranje mislim da je, ako ne na istom, na višem nivou.
U Sarajevo dolazite sa novim EP-jem “Zakon ljubavi” koji ste objavili početkom februara. Kao i “U svakom srcu gore svetla”, novi EP objavljen je od strane Geenger Recordsa, ali je ovaj put saradnja uspostavljena i sa Hardcore For The Losers labelom iz Beča. Kako je došlo do ove saradnje?
Meni je Mišo iz HC4L prišao kada smo prvi put svirali u Beču, skontao je da imam HC bend iz BG-a i da sam straight edge. Mislim da tad još i nije čuo Neven, ali je odmah predložio 7”, a ja se oduševio pošto obožavam taj format. Mišo je super lik, podržava scenu.
A kako je došlo do saradnje sa Grigorom iz benda xChokex, te otkud Luka Citadela Matković kao basista na “Zakonu ljubavi”? Ima li još nekih bitnih detalja za spomenuti?
xChokex je Reljin i moj omiljeni bend iz regiona, a i najbolji drugari po bendovskoj liniji, pa je izbor bio lak. A i ceo SxE fazon se uklopio. Što se Luke tiče, Kljun je tada već izlazio iz benda, pa je to bio logičan izbor u trenutku, s obzirom da je i snimao EP.
Šta je ustvari zakon ljubavi, kako ga vi definišete? Da li je to prirodan nastavak pjesme “Ostajem pozitivan”, znači širenje pozitivne filozofije i ideje pozitivnosti?
Ideja dolazi iz cilja da se prevaziđe opterećenje pravdom, na koje se prvi ja spotičem. Zakon ljubavi je jedini ispravni zakon življenja i suđeno će nam biti po ljubavi, a ne po pravdi. Mislim da su pesme koje se najbolje uklapaju u tu temu “Samilost” i “Gour Krsna”.
Na novom EP-u – ovo je moje subjektivno zapažanje – rekao bih da je došlo do promjene zvuka, u pravcu metalcorea. Kako je došlo do ove promjene, da li zbog spomenute promjene članova benda, ili je nešto drugo u pitanju? Da li je planirano da evolucija zvuka ide i dalje od toga i koji bi to onda pravac bio?
Ne bih ovo nazvao metalkorom, ali definitivno metaliziranije ili više beatdowna. Ja sam uvek hteo da Neven ovako zvuči, čini mi se da je najveću promenu odradio Relja sa rifovima. Više su se uklopili u taj okvir, na koji se i ja više ložim. Tako da, meni je ovaj EP možda 100 puta bolji od prošlog. Ja se nadam još “podlijem” zvuku u budućnosti.
Ti si edukovan muzičar, student kompozicije i čembala, sviraš klavijaturne instrumente, a pored njih saksofon, trombon i trubu. Da li ti i kakvu ulogu u pisanju pjesama i radu u bendu igra činjenica što si obrazovan muzičar?
U aranžmanima možda najviše, a i ponekad za objašnjavanja i koordinaciju. Ali što se tiče kreativnog aspekta, za ovu muziku definitivno nije neophodno muzičko obrazovanje. Potrebno je doduše da se skonta stil.
U sklopu kolektiva Zicer Inc. radio si i rap muziku. Reljin otac je bio DJ koji je, kako on navodi u intervjuu za OOTD “slušao svašta, od Smashing Pumpkins i Pearl Jam do Shadowa i Portishead”. Otkud onda vi u hardcoreu i kako ste se našli u Nevenu? Je li bila riječ o prijateljstvu od ranije, sa svirki i koncerata, iz škole?
Relja i ja smo se upoznali tik pre nego što je Neven nastao. Zapravo na osnovu toga smo se i upoznali. Rep muziku sam radio linijom manjeg otpora, meni je pank muzika iz kuće i uvek sam hteo to da radim. A Relja je bio metalhead, pa se to, kao kod jedinih kul metal-headova, pretvori u ljubav ka hardkoru (smijeh). Ali svakako, mislim da obojica slušamo muziku raznovrsno, pogotovo on.
Šta je sad sa rap muzikom, je li ona “samo” ostala kao neka rana, prolazna faza ili si i dalje aktivan u tom polju? Da li je pjesma “Da dam šta znam” neki vaš omaž rap muzici, s obzirom da je tu ostvarena saradnja sa umjetnikom 5AR, koji se pojavljuje i na EP-ju “Zakon ljubavi”?
5ar je drugar iz Zicera pa možda ima tu poveznicu. Ali u principu, odgovor je negde između. Da nisam repovao, Neven ne bi zvučao kako zvuči, i mnogo ljudi doživljava Neven kao rep hc. Ja bih rekao da je to sa razlogom. A i u novijem (i starijem, ali posebno novijem) zvuku hardkora često se čuje rep, nismo mi izmislili toplu vodu.
Rekao si da je, nakon straight edgea, za tebe Krishna došao kao prirodan korak “odricanja od svijeta”. Interesuje me, zašto odricanje od svijeta? Zašto ne njegovo prihvatanje, kako bismo ga mogli mijenjati? Smatraš li zapravo, da se svijet ne može – ili možda ne treba – mijenjati, pa zato odricanje od istog?
Smatram da je jedini način za promenu okruženja individualna promena koja se posle izliva. To mislim na mikroplanu. Na makroplanu, nažalost, bojim se da je sve samo po sebi zlo, da je ljudska priroda sama po sebi pala, pa zato je i smrt svetu jedini adekvatan pristup. Zapravo, ne samo svetu, nego smrt ljudskoj prirodi, i put u ne samo natprirodno, nego i neprirodno.
Je li to odricanje od svijeta zapravo ideja vodilja za pjesmu “Ostajem pozitivan”? Da li se izoliraš kako bi ostao mentalno stabilan, svoj, pozitivan unatoč svemu što se dešava u svijetu?
Nikako se ne treba izolovati od sveta idiotizacijom, treba biti deo zajednice, biti nogama na zemlji. Ali takođe, treba prihvatati božanske osobine i stremiti ka tim, natprirodnim, vrlinama.
U istom intervjuu ti navodiš da ti je Bad Religion jedan od omiljenih bendova i dan-danas. Ima li još nekih bendova koje bi posebno izdvojio i preporučio? Da li su to Shelter, Gorilla Biscuits, Youth of Today?
Sve ste ih nabrojali!
Kod Nevena je interesantan mix zvuka koji podsjeća na Earth Crisis i pozitivnih tekstova youth crew tematike. Kako je došlo do ovoga i kako balansirate između pozitivnosti youth crewa i Krishne i militantnog metaliziranog zvuka 90-ih/2000-ih? Da li će nešto prevagnuti i šta?
Često razmišljam o tom paradoksu koji se nekako prirodno desio. Valjda taj militantni stav i stil, bar za mene, i jeste neka vrsta predstave, u čijoj se dubini krije energija, i želja da se čovek oseti živim! Ali vidim da nismo jedini, izgleda da ceo straight edge pa i krishnacore pokret ide u tom smeru. Nisam pametan…
Nakon, rekao bih, ubistva 15 građanki i građana na novosadskoj željezničkoj stanici u padu nadstrešnice, širom Srbije studenti i đaci organizuju veliku pobunu protiv vladajućeg režima, koja se manifestira u građanskoj neposlušnosti, blokadama fakulteta, bojkotu nastave, odbijanju rada, velikim protestima i okupljanjima, štrajkovima. Neki stariji, koji su bili aktivni u demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, navode da se protesti u ovakvoj mjeri nisu dešavali baš od tada ali upozoravaju, poučeni iskustvom, da nema mjesta za euforiju. Kako vi komentarišete ovu političku akciju? Da li ste se istoj priključili i podržali je?
Relja je dosta aktivniji na protestima, ja sam na fakultetu tu i tamo. Iskreno, svakodnevno se preispitujem. Neosporno je da se dešavaju nepravde, i da nepravde treba da budu sankcionisane. Mada, ja moram da kažem, na temu ranijih odgovora, mislim da materijalna nada ne postoji. Srbija je živ primer toga, od 90-ih pa do danas nije krenulo na bolje. Svako treba da se preispita da li ga altruizam vodi na proteste (što je lepo), ili ga pak vodi nezadovoljstvo sobom, koje projektuje na nezadovoljstvo društvom.
U jednu ruku, vašim učešćem na Antifa nightu u Zagrebu prošle godine, vi ste se deklarisali kao antifašistički bend. Da li smatrate generalno da hardcore i punk bendovi trebaju biti politični i izraziti otvoreno svoje mišljenje po ovakvim i sličnim pitanjima ili ne?
Naš bend se ne bavi usko tim temama, ali antifašistički stav je neophodan stav ne samo za svaki pank bend, već za svakog zrelog i zdravorazumnog čoveka. Ovakav stav je naravno od početka držao ovakvu scenu na okupu i pravio siguran prostor za sve koji žele da budu deo sabora.
Rekao si da te pjevanje na našem zajedničkom jeziku izluđuje, ali smatram da ste baš zbog toga jedan od uzroka revivala hardcorea skupa sa Majakom i još nekim bendovima, jer se direktnije prenosi poruka. Da li bi se složio?
Sigurno je to jedan od razloga. Ali ja se ne identifikujem sa Srbijom u bilo kom smislu, želim da me svako na svakom kontinentu razume kad pevam, da svako može da se poveže sa našom porukom. E, u tom slučaju Neven ne funkcioniše.
I za kraj, da ti se zahvalim na razgovoru tako što se neću složiti sa izjavom da nigdje “nije tako osim kod nas”, misleći na atmosfere na svirkama u Beogradu. Ovo će se, nadam se, pokazati u Klubu AG 15. marta.
(smijeh) Vidimo se!
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
