Exit 2023 i Explosive Stage: Festival unutar festivala

Nakon pauze od tri godine posetio sam EXIT i standardno 99% vremena proveo na Explosive Stageu koji je, slobodno se može reći, festival u okviru festivala. Nadam se da će tako i ostati. Kako me stižu godine opredelio sam se isključivo za ono što me je zanimalo, bez želje za ekperimentisanjem.

Četvrtak, 6.7.2023.

Otvaranje festivala i headlineri festivala Viagra Boys. Lično se ne ložim na bend, ali na osnovu atmosfere izgleda da sam bio jedan od retkih (u razgovoru sa ekipom iz Smedereva i sa Migetom shvatio sam da delimo mišljenje) koji tako razmišlja. Publika u transu, bend vrhunski, ali ne radi,  ne vredi, i nakon pola sata upućujem se na Explosive.

Na samom vrhu bine antifa zastave čine da mi bude toplo oko srca. Biće tu sve vreme trajanja festivala.

Hvatam zadnjih par pesama Tuzlaka Urban Instinkt. Momci oduvali. Ozbiljna svirka, ozbiljan HC. Prvi put ih slušao , moram obratiti pažnju na njih.

Nakon Urban Instinkta, počinje ozbiljno popunjavanje prostora na ovom stejdžu jer sledi koncert koji se čeka 30 godina. Prvi put u Srbiji – Ignite. Bend sa ozbiljnom bazom poštovalaca. Ignite je nastupio sa novim pevačem Elijem Santanom koji je zamenio Zolija Téglása koji je imao par ozbiljnih ispada koji baš i ne idu uz ovu scenu. Santana kida kako peva, inače je gitarista heavy metal benda Holy Grail i izgleda kao Bruce Dikinson, što mene malo nervira. Standardan set – malo hitovi, malo nove pesme, atmosfera čista desetka. Poštovanje za Ignite.

Zatim se pojavljuje banda iz Kopenhagena – Night Fever. Ubedljivo najbolja svirka na ovogodišnjem EXITU, i ne samo po mom mišljenju. Razbijajući HC, energija kakvu ne pamtim da sam video kod nekog sastava. Ispred bine haos, spektakl. Ako neko nije slušao obavezno da obrati pažnju, mislim i da ekipi koja preferira metal može da se svidi.

Umoran i zadovoljan odlazim da zategnem pivo (korektnih 400 dinara za Heineken). Naravno, sve to vreme tu su poznanici i drugari sa scene; najviše vremena provodim sa Zokom i Milošem koji rade Breaking The Silence Podcast.

Lagani čil i do Wolfbrigade odlazim na Fusion Stage i hvatam malo Rudeboy plays Urban Dance Squad. Valjda se spore oko imena pa bivši pevač UDS-a nastupa pod drugim imenom i sa drugim muzičarima. Skroz dobro, repertoar je naravno sastavljen od hitova bivšeg benda. Publika opuštena, razigrana. Napuštam svirku pre kraja jer još je jedan klasik na redu, pa se vraćam na matičnu binu. Previše ljudi na tvrđavi, malo me to iritira. Jedva se probijam.

Poslednji koncert za četvrtak priredili su brutalni Švedi Wolfbrigade. Nisam naslušan benda, ali jako poštujem. Odličan nastup, njihova verzija HC-a je furiozna i moćna, atmosfera sve pet.

Bole me noge i leđa. Odlazim na počinak da zaspim snom pravednika.

Petak, 7.7.2023.

Preskačem odlazak na Petrovaradin. Lagana šetnjica, druženje u Crnom Ovnu, a popodne u CK13 proslava 7. jula, Dana ustanka u Srbiji protiv okupatora i domaćih izdajnika. Daško Milinović vodi aukciju printova narodnih heroja. Izloženo je 60 komada izrađenih od strane  Ljube Babića, aktuelnog basiste Vršnjačkog nasilja, i Jane Danilović. Aukcija radova je služila za prikupljanje sredstava za Antifašistički front „23. oktobar“. Uz vegansku klopu, cugu i mnoštvo prijatnih ljudi jedan lep hepening uz prikupljenu značajnu količinu sredstava, a ja sam kući otišao sa komandantom Savom.

Subota, 8.7.2023.

Druženje na Explosive Stageu započinje sa nastupom Fiskalnog računa. Sa Bečejcima nema greške. Furiozan i inteligentan street punk, gledao sam ih više puta i stvarno su mašina koja melja, publika peva sa bendom. Jako dobro.

Nakon njih izlaze Mige i Vršnjaci, odnosno Vršnjačko nasilje koje na Exitu nije nastupilo pod vlastitim imenom jer im je organizator uskratio tu mogućnost. Standardna oičina, bez greške, sviraju i nove stvari. Kako sam i njih gledao baš često znao sam da je zicer. Mige ne propušta, već tradicionalno, da u pauzama između pesama otvoreno kritikuje, ne samo festival već sveopštu nacionalističku i homofobnu histeriju. Publika opet horski podržava.

Sledi nastup The Bar Stool Preachersa. Meni nikada nisu legli, ali vidim ljudi vole. Neki ska-punk, melodično i pitko, usvirani i bez greške, ali nisam fan. Poznati su po tome što je pevač sin Colina McFaullaa iz Cock Sparrera, a čija ćerka sa suprugom vodi američku etiketu Pirate Press za koju bend objavljuje prva dva izdanja.

Usledio je nastup benda koji sam gledao i koji mogu gledati jednom nedeljno. Zvanično poslednja velika turneja velikih Cockney Rejectsa. Pizdarija na stejdžu pizdarija ispod. Baklje, West Ham zastave, Cockney Rejects su uz Petera and The Test Tube Babies u Novom Sadu na domaćem terenu. Trajalo je oko čuke vremena iskazivanje međusobne ljubavi između benda i fanova.

Priču završava Nagon. Rajko, Aca i drugari čiste sve pred sobom predstavljajući svoj crossover punka, Oi-ja i R’n’R-a. Brutalno i moćno.

Nakon toga za mene se Exit završio.

Otpevao sam tri koncerta, glas izgubio, ispostaviće se, za narednih par dana. Umoran, sve boli, ali sa osmehom prelazim most na Dunavu. Spavanje i sutradan povratak u rodni grad.

Mnoštvo prijatnih susreta i novih poznanstava, gomila sjajnih svirki, momenata kada shvatiš da nas ima još uvek koji znamo šta je solidarnost i otvorenost. Da nije Explosiva, ne znam, ne bih posećivao festival na kojem su headlineri neka Senidah, Mimi Mercedes. Valjda će i Mitar Mirić dobiti šansu nekada.