Ne mogu da kažem da nije bilo mnogo interesantnih izdanja prošle godine, ali uz konstantan nedostatak vremena i vraćanje nekim starijim albumima, nisam naleteo na mnogo toga što bi me podiglo na noge kao nova Partizanova titula. Pored svega, ljubav prema muzici je učinila da u svakodnevnim istraživanjima i informisanju izdvojim neke izvođače čija izdanja sam vrteo često i koji su pronašli mesto u mojoj kolekciji. Ovih deset mi u ovom trenutku predstavljaju najbolji tim 2025. godine.
BOMBARDEMENT – Dans La Fournaise
Perjanice aktuelnog d-beata na novoj ploči ne samo da potvrđuju titulu već se pokazuju u do sada najboljem izdanju. Brzo i besno, inteligentno strukturirano tako da povremeni ženski back vokali i minijature na perkusijama i klaviru ne remete razornu energiju jednog od najkvalitetnijih, ne samo francuskih, pank bendova današnjice. Topla preporuka i za ranije radove, a i generalno za Symphony Of Destruction label.
STATICØ – Absurdity of This World
Meni lično HC ploča broj 1. u 2025. godini. Ubitačna kombinacija raznih struja i stremljenja u okviru žanra. Politikom nabijeni tekstovi koji kroz introspekciju i eksplicitne primere ne samo da mapiraju već boldovanim slovima na svetskoj DIY mapi obeležavaju balkansko poluostrvo. Ovim izdanjem masnom bojom potpisuju dugogodišnji boravak na sceni, a svoje znanje i iskustvo integrišu u čistokrvni hardcore čije jasne i uzbunjujuće poruke predstavljaju idealan primer kako treba da izgleda/zvuči jedan bend.
THE PRIZE – In The Red
Ne može bolje. Ostaje žal što nisam od starta zakačio bend, ali ništa što se ne može ispraviti. Blagorodna Australija iznedrila je još jedan biser u nizu. Svi pevaju i sviraju, kombinujući power-pop i punk što obožavam. Ovo je školski primer širine izraza koju negovana i pravilno usmerena krativnost i sviračko znanje mogu da iznedre. Savršena pank ploča genijalnog benda.
PUNTER – Australienation
Kakav je ovo bend! Trojka iz Australije ispaljuje rafale i rakete neobuzdanog proto punka, garaže i ko zna čega sve ne. Ploču koja isijava toliku energiju dugo nisam čuo. Na momente zaglušujuću buku smenjuju laganije deonice koje drže tenziju i napetost dok se pitaš odakle sada gajde, i dok se još nisi osvestio, eto besa u galopirajućoj brzini basa, bubnja i gitare. Instrumenti cepaju atome pesmama toliko ujednačenih da nije bitno da li slušaš pesme rendom ili od početka A strane.
LIQUID SUPERCHARGE – Left For Dead, Full Speed Ahead
Naslušani RKL-a i Motorheada, Liquid Supercharge izražavaju osećaj lične slobode kroz percepciju rock’n’rolla jednako dopadljivog i pankerima i rokerima. Samouvereni i uigrani, kroz sirovu buku režu vazduh oštrom gitarom nanoseći ozlede pretencioznim gadovima čije audiofilstvo nadjačava ljubav prema ideji, muzici uopšte. Suvereni gospodari prostora sa kojim su se saživeli ponosno pokoravaju stejdževe na mestima kojima sami pripadaju. Ovo je jedan LP sa dva EP-a, ploča koja je fizički dokaz istine kao najvišeg dometa i jedinog ispravnog cilja u delovanju svakog benda. Organska povezanost sa muzikom je najbolja preporuka za momke iz Pule, grada čija svetla bacaju daleko.
SPIRITUAL CRAMP – Rude
Deo su talasa bendova kao što su Turnstile, Militarie Gun i Scowl. Za razliku od narečenih Spiritual Cramp svoj izraz i put grade osvrćući se u sedamdesete, tačnije kraj sedamdesetih i početak osamdesetih prošlog veka. Taj osvrt u ovom slučaju ne znači plagiranje ili oponašanje, oni se osvrću kako bi krenuli napred. U samoj strukturi i tekstovima pesama mnogo je momenata koji referišu na najveće – Clash. Ljubav prema panku oplemenjenom ska, dub i reggae deonicama, uklopili su u jednu plesnu i razigranu atmosferu čiji melodični puls ni najmanje ne otupljuje kritičku oštricu. Nakon odličnog prvog, ovaj album bi mogao da bude njihov „London Calling“; primetni su i uplivi „Sandiniste“, npr. kroz eksperiment sa introima u vidu delova programa sa imaginarnog radija. Ako voliš Clash iSpecials , ako voliš muziku, platonsku ljubav između San Franciska i Britanije u jeku tačerizma, ovaj album je savršen izraz ove emotivne veze.
SPLIT SYSTEM – No Cops In Heaven/Pull The Trigger
Snaga panka je u njegovoj prisutnosti jer ne zavisi od trendova, epoha ili geopolitičkih okolnosti. Manje ili više vidljiv, pank je uvek prisutan i neophodan. Ovaj EP donosi dve hitčine, dva dragulja čistokrvnog panka , iskrene pobune sa smislenim tekstovima. Petorka kida poveze sa očiju onih koji ne vide milijarde poprskane “crnim zlatom“ koji završavaju u manikiranim rukama korumpiranih političara. Pobuna ne mora uvek da bude opravdana i nije svaka pobuna ista; potrebno je izrazom i delovanjem steći poštovanje, a Split System su ga stekli. Dodajmo na to i Aussie music Heritage – ovaj bend obavezno overiti.
HOME FRONT – Watch It Die
Ni na novom izdanju nema greške. Home Front je bend koji garantuje kvalitet. Pesme teku poput nekog trilera u stalnoj borbi i neprestanoj napetosti između syntha i punka. “Nadmetanje”, menjanje ritmova i intenziteta daju savršen rezultat. Vodeći nas poput lučonoša kroz lavirinte frustracija i društvenih nelogičnosti, Home Front podstiču samoispitivanje, podstiču na razmišljanje i analizu. Uvodeći jednu potpuno nesvakidašnju estetiku, Home Front su majstori u izazivanju neminovne katarze nakon preslušavanja njihove eklektične vizije panka.
KALEIDOSCOPE – Cities Of Fire
Distopija koja nas je ošamarila u vidu svakodnevnog pejzaža propasti veoma jasno je dočarana na ploči koja ima ozbiljan potencijal da postane klasik. Ukorenjeni u anarho nasleđu, Kaleidoscope bazični zvuk bez kalkulisanja i straha unapređuju, upuštajući se u eksperimentisanje sa formom. Malo bendova ima tu hrabrost da se upusti u ovakvu zvučnu avanturu, a Kaleidoscope to upravo rade. Metafora u nazivu albuma samo je opozitni stav onima čije paradigme jesu svet staklenih zgrada, čiji umni kapaciteti okupirani zlobom ne vide litijumske rudnike i korporativne mogule, ne vide društvo koje umire. Slušajte ovaj album.
SLYRYDES – What Happens If You Get Happy
Dojahali su na talasu post-punk revivala i sada su tu, spremni da reše stvar. Ekipa iz Galoveja ima jako zanimljivu priču, pa samim tim i muzika koju stvaraju može poneti taj epitet. Gledano kroz dioptriju ortodoksnog pankera, može se naći problem jer nema tu klasične pankerske ikonografije i zvuk je malo alternativniji. Ali to bi bio odraz vrhunske gluposti i nedostaka širine. Vokal koji se doslovno dere, bušeće i nervozne gitare (mene na momente po dsećaju na Fugazi), nekako sve zvuči melodično i depresivno istovremeno. Jako angažovani iznose svoje viđenje društvenog momenta, pre svega u Irskoj, ali to lako može da se stavi u kontekst globalnih dekadentnih i nehumanih tendencija. Pominje se tu i De Valera, religija i sva sranja koja ona predstavlja, preispitivanje porekla i nestali maturanti, lični neuspesi i životni nokauti, influenseri i slični kreteni. Potpisuje ih zanimljiva etiketa Blowtorch Records iz Galwaya. Prezentuju irske bendove i može tu da se pronađe, u skladu sa afinitetima, mnogo zanimljivih autora.
