Arch Enemy – Doomsday Machine

Postoji igra, postoji film, strip, pa bilo je vrijeme da neko odsvira i album koji će se zvati ”Doomsday Machine”. Dotični album sa neoriginalnim naslovom stvorili su Arch Enemy.

Arch Enemy, za one malo manje upućene je bend dvojice genijalaca, braće Ammot (ne Abbot), majstora, kraljeva, careva, šahova na gitarama. Poduprite to bas dionicama Sharleeija D’Angela i raketnim bubnjanjem Daniela Erladssona, i dobit ćete ultimativni ekstremni metal, na tragu Carcassovog Swansonga (disclaimer: da me ne bi čudno gledali, izvrsnim spojem brutale i melodije, ovaj album me podsjeća na Carcassov Swansong, iako je DM puno brži i ekstremniji. Kako god, Swansong mi je još uvijek draži u neku ruku.)

Dobra muzika nije jedina odlika ovog benda. Malo (više) slave dodaje i Angela Nathalie Gossow, gospođica kojoj je ovo treći AE album, i na ovom je do kraja prezentovala svoje glasovne mogućnosti. Imam lagan osjećaj da joj je glas tu i tamo procesiran, ubijte me ako nije. :)

Ovaj album je sjajan iz nekoliko razloga. Meni najvažniji je taj što su Ammotovi napravili izvrsnu kombinaciju dvije gitare, melodičnog i brutalnog, jednostavnih riffova i složenih solaža. Počevši od pjesme introa ”Enter the Machine”, na ovom albumu se nižu samo uspjesi, te u nekoliko slučajeva, kao u pjesmama ”Skeleton Dance” i ”Nemesis” AE postavlja nove standarde u žanru u kojem se snalaze kao šaran u mulju rijeke. Ovo znači da se dobro snalaze, ako niste znali. :)

Ne mogu odoljeti da se malo ne pozabavim i progovorim koju i o imagu koji bend želi da pokaže, a AE definitivno je jedan od bendova koji žele da imaju image. Iako je Johan Liiva bio više nego solidan vokal, i mnogi stariji fanovi ovog benda su žalili za njim, Angela je donijela bendu novu kolekciju fanova koji vole ženske vokale u bendovima (ili njihove obline). Iako stvarno nemam ništa protiv Angele, imam protiv procesiranih glasova. E, sad se vraćam na već gore spomenutu tezu, a to je da neću moći vjerovati čak i kad mi neko dokaže da ona nije imala glasovni procesor na ovom albumu. :)

Šta da vam kažem? Ovo je jedan sjajan melodic death album, što bi raja rekla, ”geteburška škola”. Možda će vam na nekim momentima (kao i meni) zasmetati glas naše predrage Angele, koju, kako mi se čini, Džemo glorifikuje, ali meni se procesori nimalo ne dopadaju. Zato je noiserica zakon, naravno, samo ”čistaci”. Što se tiče kompozitorskog dijela, Ammoti su legende. Nema dalje. Preporučujem da poslušate.

COVER ART:

INFO:

Ime benda: Arch Enemy
Ime albuma: Doomsaday Machine
Izdavač: Century Media
Godina izdanja: 2005
Website benda: www.archenemy.net
Recenzent: Sharan