U ranijim recenzijama sam već spomenuo da sam poprilična konzerva kada je muzički ukus u pitanju. Ne u smislu kritike onoga što mi iz nekoga razloga ne odgovara, nego se držim nekih formi muzičkog izraza koji me oblikovao i koji mi odgovara. Ipak, desi se da odstupim i zavrtim kući nešto što se i zvučno i estetski razlikuje.
Svestan značaja, veličine, popularnosti i nespornog kvaliteta, ja se ipak nisam nikada našao u skandinavskoj viziji punk and rolla. Rizikujući da izazovem reakcije u kojima bi mi se spominjali članovi porodice, izrećiću blasfemiju – nisam se nikada zakačio za Turbonegro i Hellacopters.
Sa druge strane, Baboon Show mi se svideo odmah. Jedva sam čekao i polagao mnogo nade u novi album. Na moju nesreću, ono što sam dobio, ne samo da nije dobro, štaviše, malo me i deprimiralo. I dalje je tu prisutna fenomenalna energija; sviračko umeće i talenat nisu upitni, ali nije mi leglo. Previše filera, previše odmaka od panka prema roku i hard roku, previše balada, mnogo tekstova o žurkama i provodu, malo poentiranja. Naviknut na zarazne himne koje odražavaju stavove radničke klase i levo orijentisanih ljudi, na ovom albumu to nisam mogao naći jer se ovde borba i kritika pronalaze samo u tragovima.
Ko voli taj rokerskiji zvuk, koga privlači glam i omaž osamdesetima, pozivi na provode do ranih jutarnjih sati i tu vrstu ludila, onda je ovo ploča za njega. Ja sam u muzici uvek više tražio poruku , socijalni momenat i društvenu prokazanost, sudar sa svakodnevnim, ali to nažalost ne nalazim na „God Bless You All“, bar ne u meri koja je meni potrebna. Da li je ovo izraz njihovog trenutnog viđenja stvari i refleksija ličnih emocija ili želja za još većim probojem i proširenjem baze poštovalaca, ne znam, ali sam odabir singlova koji su objavljeni („Oddball“ i „Have Party With Me“) nisu obećavali na prvo slušanje,a ispostaviće se – ni na svako sledeće.
Uvodne „Made Up My Mind“, provokativna „God Bless You All“ , kao i prva na B strani „Reasons To Go On“ bi bile sasvim ok da su objavljene u formi EP izdanja. I to je ono što bih izdvojio sa albuma. To je Baboon Show kakav ja volim.Sve ostalo je golo popunjavanje i nepotrebno rokerisanje sa nekim solažama koje mi ne znače ništa. Fenomenalni izgled izdanja prikazuje bend predstavljen na nekom srednjovekovnom vitražu sa ustoličenim babunom-duhovnikom. I fizičko izdanje ima negativnih elemenata, poput tekstova odštampanih fontom koji pravi probleme nama ćoravima i matorima.
Sa željom i iskrenom nadom da je ovo samo privremeni pokušaj izmene programske šeme emitovane na remek-delu „Radio Rebelde“, sačekaću neko novo izdanje da bih uvideo da li je ovo konačan razlaz sa ovim poštovanja vrednim bendom. Ipak se najbolje osećam tamo gde se brzina kombinovana sa muzičkim minimalizmom sudara sa zidovima nerazumevanja koje tekstovima razbija, bez mnogo radosti i optimizma, konstantno mi držeći svest u gardu. Baboon Show će jedno vreme biti na stand-by režimu. Bitno je da njihove oči gledaju na pravu stranu (crvenu, našu), i da još ima veliki broj ljudi koji im se raduju i koji ih podržavaju.
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
