Ovo ne propustite: Pregled odličnih izdanja iz 2023. godine

Podrži ISK na Patreonu!

Voliš ISK? Podrži naš rad pretplatom na servisu Patreonu! Klikni...

Kako već neko vreme nisam pisao za ISK, želeo bih ovim tekstom da skrenem pozornost na nekoliko novijih izdanja iz 2023. koja po mom mišljenju predstavljaju klasičan primer toga da muzika može da ima veliki uticaj na razvoj svesti i stavova, pre svega ljudi u formativnim godinama, kako se ne bi pretvorili u matore nezadovoljne ljude kojima slušanje starih hitova u izvođenju tribute bendova predstavlja dokaz urbanosti i elitizma.

Novosadski First Flame pre nekih mesec dana objavljuje dugoočekivani drugi album (prvi na vinilu) “Beneath the Surface” za dobro poznatu zagrebačku etiketu Geenger Records. Bend je menjao postave i gledao sam ih u različitim periodima. Očekivanja su bila velika i mogu reći da su u potpunosti ispunjena. Bežeći od šablona i ne vezujući se direktno za žanrovske forme u nešto dužim kompozicijama, momci su stvorili hardcore za 21. vek. Sveže i poletno, emotivno i raznoliko, bazičnu melodičnost obogaćuju bržim deonicama i umirujućim bek vokalima.

Dok na momente prelaze u vode krasta, metala i panka sa fenomenalnim Milomirom kao liderom, bend nikada nije delovao zrelije. First Flame su u punoj snazi. Kroz introspekciju i kroz impresije stvarnosti prodiru u meandre svesti slušaoca, terajući ga na razmišljanje, što i jeste cilj angažovanog umetnika. Prenoseći svoju viziju na vinil sa maestralnim dizajnom, momci pokazuju dozu ozbiljnosti koja će, verujem, u budućnosti biti ponovo ovako plodonosna.

Drugo izdanje beogradskog Nagona, album “Generations of the Wastlend” je bomba. Nakon prvog sjajnog, ali lo-fi produciranog EP-ja za Contra Records, ovaj album je u tom smislu meni ipak više legao. Kombinacija street punka uz primetne uticaje garažnog roka kida. Preiskusna ekipa zna kako se prave hitovi, uvrstivši čak i jednu pesmu na maternjem jeziku. Ono što se vidi na bini sada je na vinilu. Energičnih i ubedljivih pola čuke naći će se na mnogim listama najboljih kada se bude sumirala 2023. godina.

Za ljubitelje nešto drugačijeg zvuka, legendarni Škotlanđani Skids nakon briljantnog “Burnin Cities ” iz 2018. ove godine su objavili “Destination Düsseldorf”. U izmenjenoj postavi donose ponovo moćan i veliki zvuk, zvuk za stadion, sa himnama bez velikih reči i sa pozivom na akciju. Fokusirani na svoj prirodni habitus Evropu, premrežavajući kartu starog kontinenta u post Bregzit eri, ovi pioniri postpanka i new vawea su toliko moćni da sa punim pravom traže inspiraciju u svojim prethodnim radovima.

U njihovom slučaju nema egoizma niti pokušaja recikliranja. Prisutna je samosvest o tome kakav je njihov muzički DNK i od toga ne beže. Neki bendovi ti ne legnu kao mladom pankeru, a vremenom shvatiš da takve umetničke minijature zapravo doprinose širini koju bi pank u svojoj izvornoj formi i ideji trebao da predstavlja. Od lepote renesanse i prosvetiteljskog uticaja do momenata kada je pretvorena u klanicu, slaveći zajedništvo i prijateljstvo, Evropa je njihova inspiracija. Ja bih preporučio čitav opus frajera iz Danfermlajna.

Tamo gde se spajaju melanholija postpunka i synthwavea sa energijom Cockney Rejectsa i sirovog Oi!-a nastaje nesvakidašni izraz koji su otkrili momci iz Edmontona – Home Front. Nakon sjajnog debitantskog izdanja objavljuju prvi LP “Games of Power” (oba potpisuje La Vida Es Un Mus, u ovom trenutku jedna od najproduktivnijih DIY etiketa) na kojem nema loše sekunde.

Dva lika koja stvaraju autentičnu kombinaciju stilova pomeraju granice pokazujući da njihova vizija panka ne samo da ima smisla već da eklektičnost donosi kvalitet koji je plod talenta ljudi koji probijanje žanrovskih šablona doživljavaju kao izazov. Prezentuju mogućnost slobode koju muzička forma nudi, braneći tezu koju ističu i kao svoj muzički manifest, a to je da nije neophodno besno lupanje bubnja i drljanje po gitari da bi gnev i energija delovali ubedljivije. Pravo osveženje i egzemplar žilavosti punk roka u vremenima kada TikTok instant forma preuzima primat i nameće se kao merilo izraza generacijama čija koncentracija doživljava retardaciju.

Na kraju, ali nikako manje važno, novi LP “Darkadelic” pionira i inovatora The Damned. Dvanaesti album ekipe koju ja doživljavam kao moje The Beatlese ili Rolling Stonese, ako pretpostavimo da su dva potonja za generacije zadrtih rokera ugaoni stubovi održivosti rock’n’rolla. Dok njihovi punk vršnjaci, bar ovi što su pretekli, bičuju mrtvog konja, The Damned su i dalje sveži i poletni, cvetaju i ne blede.

“Darkadelic” je dokaz njihove petodecenijske izdržljivosti. U najvećoj meri se oslanja na tranzicioni period ranih osamdesetih kada eksperimentišu sa post punkom prelazeći u psihodeličniju i gotičku fazu. Ne pozivajući se na slavnu prošlost stvaraju dečački sveže umetničko delo, kako to samo iskusan i inovativan bend može.

Ne bežeći od kataloga svojih izdanja, The Damned deluju motivisano i inspirisano, ne dovodeći ni u jednom trenutku kompozicije do tačke u kojoj dosada rađa sumnju u iskrenost i kreativnost matorih prdonja ili pomisao da se muzika pretvorila u razlog za odlazak na turneju i uzimanje masne kinte.

U njihovom stilu, The Damned igraju na mezarju pokopanih planova muzičkih lihvara i biznismena, ponosno se kurčeći da su prvi gotski punk bend. Sa “Darkadelicom” su pokazali vitalnost koja kolege može samo da dovede u stanje povraćanja od zavisti, a klince koji tek počinju da uče prve akorde usmeri i pokaže da je pankerski Olimp mesto rezervisano samo za najvrednije i najkreativnije.

Živimo u septičkim jamama, u zadnjim delovima zapuštenih placeva ograđenih tarabama, nepropustljivim za progresivne ideje. Živimo tu gde se narativ ne menja, samo glave koje ga izgovaraju, gde striming servis predstavlja šoping mol u virtuelnom svetu.

Da bi se kakav-takav privid normalnosti održao, podržavaj lokalnu scenu, bendove i inicijative, doniraj, kupuj mrč i izdanja, kupuj i čitaj fanzine, kupuj samizdat knjige jer nije ideja da ocvalom bendu koji kreće na “oproštajnu” turneju daš osamdeset jurosa za kartu već da u tvom dvorištu napraviš da ti bude dobro.

Samo tako mehur neće pući. DIY principi iznad sponzorstava je teži put, ali jedini realan. Odavno su momci iz Hershama objasnili: “If The Kids Are United….”

Ostatak teksta valjda znaš.

Đorđe Ilić
Đorđe Ilićhttps://www.izvansvakekontrole.com
Đorđe, stara pankerska njuška, lokacija Šabac. Piše i za Out of The Darkness u kojem je otkrio podcast Pank Trepezarija, a onda i ISK.

ČITAJ OD ISTOG AUTORA

Napiši svoje mišljenje

SLIČNI ČLANCI

Skip to content