Nisu potrebne fokus grupe i bilo kakvo hajpovanje da bi ti nešto ušlo u uho i nateralo da odlučiš da izdanje imaš u svojoj kolekciji. Problem je što neverovatno veliki broj informacija sa kojima se sudaramo svakodnevno može da nas dovede u situaciju da nešto što po afinitetu spada u sferu našeg interesovanja prođe mimo nas.
Bez ikakve želje da budem pretenciozan, ili još gore, da namećem svoje viđenje kao neoborivo ispravno, voleo bih ovim tekstom da skrenem pažnju na nekoliko bendova koji su mi se dopali u zadnjih nekoliko godina i ostavili snažan utisak, a opet svaki od njih se i stilski i muzički razlikuje. Jedini zajednički imenitelj su stavovi – ANTIFA, solidarnost, DIY, ekološka svest i aktivizam.
Suvišno je napominjati značaj francuske scene koja u poslednjoj deceniji doživljava renesansu. Mnoštvo centara i ogroman broj izvođača dovoljan su razlog da taj deo Evrope bude obeležen crvenom bojom na pank mapi planete. Iz Liona dolaze Bleakness koji su me kupili na prvu. Mnoštvo EP izdanja, dva LP-a i veliki broj nastupa dovoljno govore o njihovoj hiperaktivnosti.
Njihov hipersenzitivni aspekt dolazi do izražaja kada se igla spusti na vinil. Majstori su prevare, koristeći u introima atipične instrumente poput trojanskih konja, da bi usledio ubitačni post-punk sa različitim nivoima HC prizvuka. Mračni i melanholični (tako tipično za francusku scenu!) tonovi koje nam donosi ova klasična tročlana postava obiluju emocijom u meri u kojoj samo samosvestan i realan čovek može da bude otuđen od realnosti.
Ubedljivi stavovi, bolno iskreni pokrenuti su anksiozniošću koja je razvijana dugi niz godina usled nemoći i nemirenja sa okruženjem i stanjem na ulicama na kojima provode svoje formativne godine. Svaki zvuk, rif i očajnički krik formiraju slagalicu jedne propasti, pri čemu slike ogoljenog liberalnog kapitalizma izazivaju najveću jezu, potpuno svesni da pojedinac nužno služi kao oruđe za rad, i da je zamenjivost jedini motiv i nužnost kojim se korporativni zlikovci hrane.
Bleakness su psihodelični, ali i razigrani. Čine da konačni slom dočekamo spremni u velikom stilu i prihvatimo kao normalno stanje iščašeni pogled na život, kada plešeš pored rake za koju znaš da je namenjena tebi.
Tu gde neprihvatljiva svakodnevnica razbija otpor, Bleakness muzikom pokušavaju da nas bezbedno prevedu na drugu obalu, svesni uzaludnosti takvog pokušaja. I dok se čeka neki meteor ili atomska bomba da sve sprži, olakšavajuća okolnost je što bar postoji idealan soundtrack za tu situaciju.
Na koordinatnom sistemu besmisla i pesimizma vrlo blizu im je pozicioniran dvojac iz Metza ironičnog naziva Oi Boys. Oni na svoj originalan način spajaju pankersku energiju i nedvojbenu mizantopiju koristeći hladnoću sintisajzera sa klasičnim gitarskim zvukom. Ploča ima takvu atmosferu i energiju da mogu sebi da dozvole da sa visine posmatraju stadionske atrakcije, nešto što sami nikada neće postati, a što uostalom i ne žele. Oni su margina, svedoci devastacije jednog industrijskog grada na čije svetle trenutke podsećaju još samo gotičke građevine.
Ovo je njihov pokušaj da pomognu sunčevim zracima da ponovu obasjaju lučke kvartove. Oi Boys predstavljaju zvuk iz katakombe koji samo nepažljivom slušaocu može delovati kao poziv na ples. Količina žuči i depresije koja se izliva je dokaz da sintisajzer usmeren u pravom cilju, sa umetnikom čiji kreativni tobolac ima dovoljan broj naoštrenih strela, ne mora da zvuči sintetički sterilno.
Poput Bleaknessa, i iznad Oi Boysa lebde Blitz i Camera Silens kao astralne projekcije, te Oi Boys iskazuju svu raskoš talenta neograničenog stereotipima, koji direktno kritikuje religiju i idolopoklonstvo te zločinačke propagande.
Izgubljeni u lavirintu ulica koje više ne prepoznaju, izlaz traže u muzici i velika šteta bi bila da nam nisu isporučili dozu beznađa koje je šlag na tortu posle radnog vremena kada zimski dan odlazi u zaborav, a mrak stvari čini još gorim.
Golpe iz Milana je najbolje čuvana tajna Lombardije. Na moju sreću gledao sam ih na ovogodišnjem Monte Paradisu i momci su me oduvali. Stilski drugačiji, ipak su neodvojivi deo scene kojoj pripadaju i prethodno navedeni bendovi. Uz jedan demo i jedan LP, ova ekipa je jedna od najboljih stvari koje sam otkrio u prethodnih nekoliko meseci.
Aktivizam u svojoj esenciji. Borba za prava životinja i žrtve vladajućih klika, prst u oku Papinim podanicima, a sve zvučno uklopljeno u haotični i visokooktanski HC punk na tragu UK82 sa besprekornim vokalom. Još jedan su delić sve povezanije DIY priče koja prevazilazi geografske odrednice i šire se ovim našim podzemljem neslućenim brzinama.
Muzika koja ih izdvaja od svakog proseka i crveno-crna zastava (ne mislim na boje AC Milan) koja se vijori iznad njih još jednom dokazuju da pank nije samo muzika već čitav niz akcija i poruka implementiranih u svest čoveka spremnog da prihvati i da na taj način slobodu i širinu stavi iznad svakog nacionalizma i homofobije.
U buci Golpea prepoznajem iskrenost ljudi koji žive ono što propagiraju, snagu volje da istraju u borbi koju su prihvatili. Čini mi se da je sve manje bendova koji otvoreno govore o svojim uverenjima i zato su Golpe ono što nam je trebalo, a do koje mere idu govori i taj nivo solidarnosti da prihod od majica ide humanitarnoj organizaciji Brigate Volontarie.
Za sami kraj teksta (i godine), pankeri koje vredi spomenuti. Radi se o grupi Shöck iz Bilbaa, koja za razliku od većine baskijskih bendova peva na kastiljanskom. Angažovani melodični punk sa malo ispeglanijom produkcijom, ali sa porukama i stavom koji nadahnjuju. Pevačica Miki peva i u rokabili bendovima, te prosto kida. Rodna ravnopravnost, slike iz Frankove ere, ličnosti koje su se zlikovcu suprotstavljale umetnošću i delovanjem, prostitucija devojčica u hramovima u Indiji, deca koja žive u kanalizaciji u Mongoliji, antimilitarizam i anrhizam su samo deo tema koje obrađuju.
Britanski punk sedamdesetih, ubrzan i produkcijski doteran, uz jedinstven vokal na dva LP-ja – toplo preporučujem.
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
