Beogradski Kpax! svira “post punk iz druge dimenzije”; premijerno dolaze u Sarajevo 11. oktobra na “Haos u Sarajevu”. Sa vokalom Mandom razgovarali smo o njegovom djelovanju u okvirima Kpaxa!, ali i Disznótoru, još jednom bendu-učesniku oktobarskog koncerta.
Želim se zahvaliti na intervjuu i želji da sviraš u Sarajevu, onoj za koju smo ti i ja znali prije same priče o nastupajućem Haosu u Sarajevu.
Hvala na pozivu na svirku i intervju. Biće mi drago da razmenimo par reči.
U pjesmama KPAX!-a se osjeća jaka kritika sistema i otuđenja. Da li vjeruješ da vaša muzika može nekako promijeniti tok misli kod ljudi, ili joj je uloga više da bude izduvni ventil i neki pečat vremena koje i nije baš dobro?
Da budem iskren, nije nam bio plan da kritikujemo ikoga, niti sistem, ali to se samo nametnulo. Hteli smo da uživamo u muzici i na neki način pobegnemo od realnosti, ali to nije bilo moguće. Kapitalizam gazi sve pred sobom ne birajući žrtve. Svi govore o usavršavanju tehnologije u cilju progresa, a na kraju se sve svede na destrukciju.
Empatija je slabost. Najtužnija stvar je to što čovek mora da ograničava svoju empatiju da ne bi implodirao. Ali to ne treba da nas sprečava da delujemo u granicama svojih mogućnosti.
Mi smo zauzeli neki stav i biće nam drago da utičemo svojom muzikom i tekstovima na ljude oko sebe. Ne želimo da ljudi budu naši pratioci već da u nama pronađu srodne duše, razumevanje i podršku za amatersko bavljenje muzikom ili nekim drugim kreativnim stvarima. Trudimo se da budemo iskreni i drago mi je da su ljudi to razumeli kao put ka oslobođenju, a ne kao patetiku.
Trudimo se da ljudi koji su odbačeni od ovog društva nađu utočište na našim svirkama. Ljudi koji ne mogu da isprate trku za profitom i prestižom će se na našim svirkama uvek osećati sigurno i makar će se tih nekoliko sati osećati kao ljudi.
Odsvirali ste mini turneju u Grčkoj i ne tako davno u Francuskoj. Da li je potrebno navoditi razlike između tamošnje i naše scene, te postoje li neke dijametralno suprotne razlike koje su tebi ili članovima benda zapale za oko?
Imali smo 2022. mini turneju u Grčkoj. Pre svega nas je pozvao dobar drugar iz Kardice, Tanos (pevač benda Procrastinate, Nothing to Harvest etiketa) da sviramo na trodnevnom festivalu koji je organizovala ekipa iz lokalnog društvenog centra.
Nažalost, taj prostor je zatvoren od strane policije pre oko godinu dana, u isto vreme kada i skvot u Larisi. Ubacili smo i svirku u Janjini pre Kardice i Solun posle. Janjina mi je omiljeni grad i ekipa. Bendovi kao što su Skotodini, Zvarna, DeepxCut, Nuru su iz tog grada.
Tako da nas je to ohrabrilo da napravimo malo duže turneje. Godina 2023. 8 dana po Evropi, pa 2024. 10 dana i ove godine skoro 3 nedelje.
Grčka ima ogromnu DIY scenu i veliki broj prostora za svirke. Francuska takođe. Svima bih preporučio da posete te krajeve. Naravno, bend koji planira turneju mora se potruditi da napravi bilo kakav snimak i da izbaci u bilo kakvom fizičkom obliku (mi smo uglavnom radili ploče i kasete).
Gde god smo krenuli sretali smo ljude slične nama. Nebitno da li imaju tetovaže ili ne, da li imaju pirsinge, lude frizure ili ne, da li imaju rokerice sa nitnama ili su prilično neupadljivo obučeni, sve su to ljudi slični nama koji dođu na svirku da se zabave, vide prijatelje, kupe nešto sa distroa da bi podržali bend. Glavna razlika između npr. Francuske i Balkana je to što ima mnogo više bendova, društvenih centara, prostora za DIY svirke i sl.
S obzirom da bend funkcioniše po DIY principu, koje su najveće prepreke tog pristupa, a šta je to što osjećate kao gorivo za naprijed i neku duševnu satisfakciju?
Mislim da ne postoje prepreke kada si DIY. Mi u startu nismo očekivali ništa od benda. Samo smo hteli da odlazimo u studio i da tamo provodimo što više vremena. 2016. godine smo iznajmili prostor (Studio 11) i sredili ga. Malo smo ga očistili i ubacili neku opremu, ko je šta imao.
U tom studiju sa nama su bili mnogi naši prijatelji, Mutabo, Mutogen, Apsurd, Urlik, Concrete Worms itd. Uživali smo u probama i polako smo krenuli da osmišljamo plan za snimanje. Prvo smo snimili demo sa Draganom (Concrete Worms, Urlik), pa prvi album, pa drugi, pa fizička izdanja i turneje. Da mi je neko 2016. rekao da ćemo imati album i to na ploči, ne bih mu verovao.
Meni iskreno je najbolji pokretač publika koja dolazi na naše koncerte. Aktivno učešće publike na našim gigovima je ono što me kupi. Najbolji momenti su bili na svirkama u Beogradu i na nekim festivalima (Županja, Zadar…), kada skapiram da na svirci znam imenom i prezimenom makar 30 ljudi. Video si šta je bilo u Županji. Klasična kafana, svi u sevdahu, zagrljeni pevaju u glas sa mnom. Šta reći.
Prenos: O kompulzivnom preslušavanju Kpax-ovog “Bolesnog društva”
Da li je “Bolesno društvo” refleksija trenutne političko-društvene klime u Srbiji ili nešto univerzalnije, da li smo kao individue zakazali na polju ljudskosti?
Svi mi ubeđujemo sebe da smo dobro i da smo stabilni. Da se dobro držimo u ovom nemilosrdnom svetu gde se većina ljudi takmiči ko će biti jači, lepši, zgodniji…
Ponekad zauzimamo hipi stav misleći da činimo dobru stvar, a upravo je suprotno. Nekad zatvaramo oči pred nasiljem koje nas okružuje, miseleći da nas se ne tiče ili da ne možemo ništa uraditi po tom pitanju. Nekada stvarno ne možemo uraditi previše, ali čovek ili kolektiv mora raditi u skladu svojih mogučnosti. Sigurno će biti nekih konstruktivnih rezultata.
Klasičan primer je haos koji se trenutno dešava u Palestini. Drago mi je da su mnogi bendovi učestvovali na benefit kompilacijama. Takođe volontiranje i izveštavanje o svemu tome je veoma bitno. To trenutno nije jedini rat u svetu, ali je najupečatljiviji.
Kad smo se sreli na SAWA festu ove godine, rekao si mi kako si napustio okove velegrada i odlučio život nastaviti na selu. Šta su neki od glavnih razloga za to i koliko je jak utjecaj te odluke na stvaralaštvo u bendovima koje gradiš?
Beograd je postao Džungla, opšta jurnjava, napetost i sve ostalo što sa sobom nosi glavni grad. Selo je mnogo opuštenije. Partnerka i ja smo već 2 godine u selu koje je 50 km udaljeno od Beograda. Imamo naša 4 + 2 psa koja pokušavamo da udomimo. Napravili smo baštu u kojoj smo posadili svo živo povrće. Uživamo u svim čarima sela. Dolaze nam često gosti, pa ih uglavnom odvedemo na Kosmaj da prošetamo i sl.
Napravili smo studio tako da možemo da imamo probe sa bendovima i ovde u selu, imamo svu potrebnu opremu. Samo što su ovi moji iz bendova lenčuge, pa čekaju da ja dođem u Beograd da bismo vežbali. Što se tiče kreativnosti, na visokom je nivou, ali je ipak najbolja varijanta kada ostaneš u studiju sa bendom po 5-6 sati i ponekad napraviš i po nekoliko pesama za probu.
Moje mišljenje je da ljudi iz benda moraju biti dobri prijatelji i da uživaju u probama i svirkama. Ako toga nema ne bi trebalo mučiti sebe sviranjem u bendu. Videćemo kako će se dalje razvijati situacija. Nadam se da ćemo u budućnosti snimi još nešto sa Kpax!-om, Disznótor-om i, ko zna, možda sa Leptiricom.
Kako je nastao Disznótor? Da li je bio ventil za nešto što nije moglo da stane u KPAX!, ili je od starta zamišljen kao potpuno druga priča? I sami demo snimci zvuče sirovije i haotičnije nego kod KPAX!-a. Da li je to namjerna estetika ili posljedica uslova u kojima ste snimali?
Disznótor je nastao kad je krenuo COVID. Svi smo bili polupani, ali kreativnost nije izostala. Nismo znali šta nas čeka, da li će biti smak sveta ili nešto slično. Mislio sam da će ljudi nešto naučiti iz toga, ali sve se vratilo na staro.
Očigledno je da će ljudska vrsta na kraju uništiti sama sebe. Bes, strah i višak slobodnog vremena su najzaslužniji faktori koji su uticali da napravimo te pesme. Prilično sam srećan što smo snimili taj demo i da smo odradili kasete.
Opet je to snimao Draganče (Urlik) u Studiju 11. Čak smo uspeli i fino da proputujemo po regionu, evo sad konačno sviramo i u Mostaru i Sarajevu.
Iskreno više mi se sviđa taj siroviji snimak nego Kpax!-ovi albumi. Disznótor je sniman na 1, 2, 3, a Kpax! instrument po instrument. Jedino je demo Kpax!-a snimljen na 1, 2, 3.
Kada se popneš na binu kao Manda iz KPAX!-a i kao Manda iz Disznótora, koliko se ta dva identiteta razlikuju? Da li ti je lakše da kroz Disznótor izraziš bijes i haos, a kroz KPAX! melanholiju i hladnoću post-punka?
Pa tako nekako. Dobro si to primetio i formulisao. Skrenuo bih pažnju na to da se mnogi slični detalji pojavlju u oba benda, ima pomalo melanholije i u pesmama Disznótora, screamo vokala u pesmama Kpax!-a itd. Ja bih rekao da su oba benda crossover. Ako je uopšte bitno teško je žanrovski definisati zvuk oba benda.
Veoma mi je drago zbog toga što su sve pesme prilično različite, pre svega muzički. Što se tiče mog nastupa uživo, čini mi se da je dosta sličan u oba benda. Mada eto u Disznótoru koristim tu delay pedalu za vokal. To je ustvari gitarska pedala koju mi je dao Skot (Crna Žuč, Apsurd….).
Ja je koristim i za bas gitaru u Leptirici. U startu je to bio samo eksperiment, ali sam ipak odlučio da je koristim stalno. Skot je pre Apsurda imao harsh noise projekat gde je koristio gomilu pedala.
Uz post-punk se često vežu hladnoća i distanca, ali u vašim nastupima ima i puno strasti, vriske. Da li je to svjesna kontradikcija?
Prvi album je mnogo više post punk u odnosu na drugi. Nismo to uradili svesno. To ima veze i sa momentom kada su nastajale određene pesme. Kada sam pisao pesme za prvi album, hteo sam da što iskrenije prenesem na papir svoja osećanja koja su nekad na ivici patetike.
S druge strane, nisam ni očekivao da će previše ljudi to slušati i obratiti pažnju na tekstove. Ispostavilo se da su se mnogi pronašli u našim tekstovima. Što i nije previše teško. Mislim da je to ono što nas spaja sa ljudima koji slušaju našu muziku.
Uživo taj naboj dostiže maksimum jer gomila istomišljenika se povezuje u celinu urlajući depresivne tekstove i plešući uz melanholične tonove. To mu dođe kao svojevrsna terapija tako da eto nečeg korisnog od naših svirki.
Na svirkama se primjećuje vrlo jaka interakcija s publikom. Ima li trenutaka kada publika “preuzme” pjesmu i kada osjetite da ona mijenja tvoju interpretaciju uživo? Hoćete li preuzeti Sarajevo ili će Sarajevo preuzeti vas?
Publika koja dolazi na naše svirke je odavno osetila da je bitna koliko i mi. Bend i publika predstavljaju spregu koja jedno drugog podstiču da izvuku maksimum. Naravno da se dešava da nekad svirka prođe prilično mlako, to je normalna stvar.
Ali kada se potrefi da su svi u elementu, onda je to vrhunski ugođaj.
Radujemo se dolasku u Sarajevo. To je jedan od najbitnijih gradova stare Juge, ne samo što se tiče muzike, već i kulture, sporta i svega ostalog.
Očekujte očekivano. Očekujte mamurne pankere, sviramo u Mostaru dan ranije. Spremite masan burek, jaku kafu i hladno pivce. Šalu na stranu, spremite glasne žice i obuću za ples, a mi ćemo se potruditi da vas ne razočaramo.
Hvala još jednom na izdvojenom vremenu i vidimo se!
