Ne izlazi mi iz glave kapitalno delo Radomira Konstantinovića „Filosofija palanke“.
Šta je razlog? Krajnje običan – jedan event, klasično pankersko okupljanje. Možda deluje preterano, ali baš i nije. Kroz jedan takav događaj može se videti šira slika stanja u zajednici, uočava se hipokrizično stanje uma jednog društva koje baulja u mraku svog nesnalaženja, neprihvatanja i gubitka civilizacijskih tekovina koje su ne tako davno bile normalne, ne nužno vezanih za državne sisteme i socijalne činioce ili baš zbog njih.
U ponedeljak, 14.8. 2023. godine, kao i mnogo puta do sada, ekipa iz Smedereva okupljena oko podkasta Breaking the Silence (detaljniju priču vezanu za sam podkast i način funkcionisanja možete pročitati na ovom portalu) organizuje svirku grupa First Flame iz Novog Sada i Slutbomb iz SAD-a. Standardno sjajan odziv publike, atmosfera top, bendovi sve pet.
Pošto se radi o DIY organizaciji bez sponzora, budžeta i dotacija, cena ulaznice je donacija, i tu dolazimo do razloga zbog kojeg pišem ove redove. Pored odlično posećenog koncerta, računajući i novac koji su i sami organizatori ubacili, dolazimo do cifre od nekih 60 jurosa. Ako uzmemo u obzir to da dva benda nisu doletela poput Supermena u Smederevo već stigli putničkim vozilom koje ide, gle čuda, na benzin ili neko gorivo tog tipa, a koje se kupuje, da ljudi treba nešto da pojedu, popiju, a da pri tom svakako ni muzičari ni organizatori ne zarađuju, postavlja se pitanje ko je zakazao.
Bez želje da upirem prstom u nekoga, bez zadnje namere da zavirujem u novčanike, moram da konstatujem da je do izražaja došao klasičan balkanski sindrom, a to je jedan sebičan, nesolidaran i samoživ odnos posetilaca. Nedoraslost i neosvešćenost u svakom smislu. I to nije prvi put, i to ne samo u Smederevu.
Konkretno u Srbiji i tako jedna šačica ljudi gura tu priču oko pank i HC dešavanja, ulažući svoje vreme, živce, zapostavljajući porodice da bi omogućili ljudima da budu u toku, da se okupe, da uživaju, vođeni najčistijim namerama bez materijalne, a nažalost i moralne satisfakcije.
Trude se da ponude ono što organi lokalne samouprave nadležni za kreiranje kulturne politike i ambijenta za njeno sprovođenje ni ne pomišljaju. I eto, tako to bez institucionalizovane logistike nekako funkcioniše.
Organizovati koncert u Smederevu ili bilo kojem drugom gradu, preuzimajući ulogu onih čiji je to posao, a kojima se za isti taj posao živo jebe, to znači uneti nestvarnu svežinu u inače anesteziran kulturni život u ovoj zemlji. To znači edukovanje klinaca i formiranje njihovog ukusa i usmeravanje u pravcu razvijanja ličnog stava koji ne bi trebao da rezultira punjenjem Tašmajdasnkog stadiona kada nastupa neko ko bi 1986. vrhunac karijere doživeo pod najgorom šatrom na seoskom vašaru.
I umesto da ekipa to prepozna, pa umesto pet popije tri piva, ili razmisli i shvati da umesto da pije vino iz tetrapaka na klupi konstantno se sklanjajući lokalnom trenerkašu, može da uživa u nastupima iskrenih i kvalitetnih bendova bez obezbeđenja i pretresa, incidenata i šabana.
Deo od tih 70-80 ljudi su skapirali da je to što je svirka organizovana najprirodnija stvar na svetu. Da je to nešto što im pripada. Možda u Švedskoj. I super je što to postaje normalno, i sjajno je što se ljudi odazivaju, ali bi bilo mnogo bolje da se ti ljudi podsete ili da nauče šta su postulati subkultura kojima pripadaju.
Ne organizuju svirku saudijski milijarderi i pijani baroni kao dokaz svoje ekscentričnosti, već ljudi koji su i sami publika koja živi za muziku, koji žele da im bude dobro u njihovom gradu kao i njihovim sugrađanima sa sličnim interesovanjima, ali i gostima iz Niša, Kragujevca, Smederevske Palanke, Požarevca.
Da li treba još i sami da snose troškove, animiraju, provlače svoje kartice i odvajaju od usta ? Do trafike se više ne ide bez 800-900 dinara. Da se napuni frižider, potrebno je 50 eura minimum.
Neko će reći – pa što ne stave fiksnu cenu? Ko ide na svirke zna koliko publika ume da bude razmažena, da ne kažem bezobrazna, a o guest listama da ne pričam. A možda bi fiksna cena sa upola manjom posetom baš bila pun pogodak? Možda bi to nateralo ljude da skapiraju ideju? Ili bi još bolje bilo da Miloš i ekipa prekinu da se cimaju, jer oni i tako idu na svirke, a vi drugari uzmite i sami dovodite koga hoćete.
Umesto da se tim ljudima ponudi pomoć, ne od institucija nego iz te pank/metal/HC zajednice im se odmaže na neki bizaran način. Ja znam da to nije motiv, ali bilo bi lepo da od svega toga zarade i bendovi i organizatori, a mi ovde imamo situaciju da oni koji se cimaju i organizuju i žive od drugog posla moraju da pokrivaju gro troškova nečega što nije napravljeno za neko elitno društvo zatvorenog tipa.
Možda bi se elitizam trebao promovisati pa bi se onda stvari malo jasnije videle, a situacija promenila. Svi ti borci za prave vrednosti u Smederevu, Nišu, Kragujevcu, Milanovcu, Mostaru, Sarajevu, Tuzli, to je naša ekipa, to su ljudi kao mi i to će sve funkcuionisati dok jednom ne popizde i ne dignu ruke od svega.
Zato podržavajte, kupujte merch, pazarite izdanja, donirajte, pravite sendviče, teglite pojačala, jer i tako nas je malo i tako smo teška margina, i tako smo sa obe strane Drine crna rupa kontinenta.
Pomozite ili ćutite, ne kukajte nego pomažite, i neka se puni beogradska ili bilo koja druga arena – ti ljudi pošteno plaćaju karte za užitak koji je diskutabilan, ali ipak njihov i njima bitan.
A kada po ko zna koji put bendu na koji se ložiš na turneji najjužnija tačka u Evropi bude Hrvatska – biće ti jasno i zbog čega.
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
