Mišljenja formiranog na panku i hardkoru, ne mogu da kažem da sam naročito otvoren za drugačije stilove i tendencije u muzici, a sa godinama sve manje. Nije da nisam pokušavao, ali kako kažu Lurkersi – “Too Late To Change Now“.
Odrastao sam na zapadnoj pop kulturi i nikada nisam gajio interesovanje ni za Rusiju ni za istok generalno. Kako se u zadnjih par godina dešava revival postpanka i pojavio se praktično jedan novi pravac sa mnoštvom izuzetnih izvođača, nekako sam se zainteresovao i za ekipu iz Rusije.
Pažnju na Ploho skrenuo mi je Miloš iz Breaking The Silence kolektiva. Plohove dvije trećine su iz Novosibirska, upotpunjene sa članom iz Peterburga. Bas, klavijatura i gitara, sa tekstovima na ruskom jeziku, Ploho je aktivan od 2013. godine.
Pre deset godina nakon pet sekundi pesme bih sa gnušanjem odbacio mogućnost da gubim vreme na tako nešto. “Когда душа спит” je sedmi album Plohoa, drugi koji potpisuje etiketa iz Vankuvera Artoffact Records.
Iako nisam naslušan, poslednja dva izdanja sam intenzivno vrteo. Stvarajući eklektičnu mjuzu koja bi se u najširem smislu mogla podvesti pod mračni postpunk sa naznakama sinta i darkvejva, Ploho su na novom albumu najubedljiviji do sada.
Album je sniman na starom magnetofonu, u studiju koji je otvoren 1969. godine, te je tako uspešno uhvaćen zvuk sovjetske i postsovjetske alternative i muzike osamdesetih. Međutim, postoje razlike u produkciji, pa “Когда душа спит” (“When The Soul Sleeps”) zvuči sveže koliko samo sveže može da bude nešto što u sebi nosi duboku ambivalentnost osećanja oplemenjene spoljnjim uticajima kao veze sa tim podnebljem.
Kao dobri duh koji oslobađa njihovu kreativnost, iznad Ploha lebdi frontmen grupe Kino, legendarni sovjetski umetnik Viktor Coj. Pevač Viktor se oslobađa kroz muziku, navođen malim simfonijama na sintisajzeru, usklađen sa promenom tempa bas linija. Njegov bariton deluje kao glas onostranog, poput lažnog inhibitora koji stvara pogrešan utisak usporavanja dok zapravo intenzivira emocije i izaziva jezu.
Svesni su svojih korena i istorije. Oni su izdanci Sibira, led i kamen su gradivni materijali njihovog tkiva koji se neobjašnjivim hemijskim reakcijama pretvaraju u poeziju čiji molski narativ poput plamena guta tamu istorijskih grešaka i pogrešnih odluka, u nadi da će razbiti i mrak koji im budućnost donosi.
Ova deca tranzicije, zarobljena u društvu koje boluje od PTS-a, svoje zadovoljenje pronašla su u muzici. Dok se sve raspada i
propala ideologija nestaje, a novi totalitarizam čeka na vratima, Ploho kocku po kocku grade svoju muziku izgrađujući tako sebe i ne pristajući da na lažnog Mesiju.
Prihvatajući sve moguće rizike, počinju utakmicu sa minusom od deset golova, ali ne odustaju od običnog čoveka. Muško-ženski odnosi, introspektivne egzibicije koje otkrivaju najintimnije delove njihove svesti, iskreno i studiozno analiziranje života, sve je to Ploho.
Apsorbujući okolinu, utiske recikliraju u zvučne lavirinte kojima grade svet onakav u kakvom bi voleli da žive. Metaforične slike i poetske bravure kao da odmotavaju film i teraju slušaoca da se preispita, dok se slušanjem u glavi smenjuju raspoloženja.
Ona je na terasi po ledenom danu, naizgled odsutnog pogleda. U jednoj ruci joj je cigareta, u glavi želja da se dvoje ponovo sretnu. I kako čekanje ide, živeti se mora bez malodušnosti i slabosti jer na kraju krajeva, ceo život je svedenna čekanje. Poslušajte album u potpunosti. Susrest ćete se sa pravim muzičkim noirom.
Ploho – When The Soul Sleeps | 2023 | Artoffact Records
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
