Eternal Flame Fest, novi sarajevski metal festival, održat će se 12. i 13. aprila 2024. godine. U cilju promocije festivala, Izvan Svake Kontrole će objavljivati intervjue sa bendovima koji sviraju na premijernom izdanju. Više informacija o festivalu možete saznati na našem članku sa servisnim informacijama. Danas predstavljamo Infest iz Jagodine, a na naša pitanja je odgovarao gitarista i vokal Zoran Sokolović Vandal.
Još davne 2007. ste premijerno nastupili u nekadašnjem SA Clubu, sadašnjem Trezoru, u organizaciji Tyrannyja. Svirali ste kao gosti na promociji albuma Bogambera. Imate li ikakvih sjećanja sa tog koncerta?
Zdravo! Naravno, bilo je jako davno, ali se sećamo svega. To je sjajna ekipa i naši dobri drugari. Sa njima uvek ima puno zabave i dobre muzike. Bilo je to otvaranje vrata za svirke u Sarajevu i jako se radujemo da se vratimo.
Vaše posljednje studijsko izdanje “Psychosis” objavljeno je 2021. godine. Pretpostavljam da ste dosta vremena proveli u studiju za vrijeme korone. Da li je i na koje načine pandemija utjecala na Infest?
Zapravo je uticala na bend tako da smo imali mnogo više vremena da porazmislimo u kom će pravcu bend nastaviti i dosta vremena za obradu pesama, kako bismo otišli korak dalje. Pandemija je svakako mnogo uticala na sve nas, kako zbog poslova, tako i zbog koncerata, druženja i svega pored toga. Pored finansijskog udara, imala je dosta i psihološkog uticaja, ali imali smo muziku da se sve to kanališe.
Nemoguće je ne primijetiti da vam na “Psychosisu” gostuju Ross Dolan i Rober Vigna iz legendarnog Immolationa. Kako je došlo do toga i kako je tekla ta saradnja?
Ja sam veliki fan Immolationa, a dosta puta su nam se putevi ukrstili, kako u Beogradu, tako i u New Yorku, pa i na mnogim festivalima u Evropi. Prosto smo se sprijateljili i kao temelj našeg prijateljstva uradili pesmu zajedno. Svakako jedna jako prijatna i draga ekipa, tako da je svakako velika čast bila sve to raditi sa njima. Baš u ovom momentu planiramo put Budimpešte, kako bismo ih opet videli uživo i proveli neko vreme sa njima.
Vaš death thrash izraz je u dosta slučajeva formulaičan. Kako se, više od dvadeset godina od osnivanja, borite za inspiraciju pred početak pisanja novih pjesama? Imate li dodatne izvore inspiracije pored onih muzičkih?
Ispiraciju je jako lako naći u okruženju gde živimo. Mi na Balkanu možemo izaći na ulicu i napisati tri albuma. Toliko nepismenosti, mržnje, nacionalnih podela, huškanja, ratova i gluposti koje se konstantno plasiraju na TV-u, dovoljan je okidač da se napiše pesma i natera ljude da se zapitaju kuda sve ovo vodi. Mislim da je pored naših odrastanja u ovom ludilu, dovoljna i svakodnevnica da zaokruži celinu inspiracije.
Neko bi rekao da smo se dosad trebali osloboditi okova totalitarnih tendencija, no one ne jenjavaju. U Srbiji je recimo otkazan nastup Batushke nakon pritiska igumana Arsenija Jovanovića. U Kutini je festival Heretic Feast najavljen za juni ove godine, nakon što je u aprilu 2023. godine organizacija bila izložena pravedničkom bijesu lokalnih desno orijentisanih političara kakvi pripadaju eri Tipper Gore. Je li Infest ikada bio predmet sličnih ofanzivnih taktika?
Ja zaista nemam nikakav komentar na ta dešavanja, ali mi je to suluda priča koja se toliko dugo vrtela da ja nemam reči koliko sam zgrožen. Ako će svako da sudi nečemu što ne voli, onda će ova zemlja otići u totalni besmisao, a već smo na odličnom putu za to. Pozivanje na otkazivanje bilo kakvih događaja, zarad ličnih ubeđenja, meni nisu apsolutno jasna. Pritom, desni, levi, žuti, plavi… te podele su totalna budalaština. Umesto da gledamo kako jedni drugima da pomognemo da se širi kultura, mi učimo da širimo bes i mržnju prema nekome ko je drugačiji od onoga što mi smatramo idealnim. Balkan…
Misliš li da društvo u Srbiji može (ili želi) prevazići stavove koji ih tjeraju da podržavaju ovakve napade na drugačije u toku trajanja naših života?
Ja verujem u nove generacije. Verujem da će ljudi krenuti i da su već krenuli ka otvorenim vratima za nove ideje i nove stavove. Mi smo, kao i većina Balkana, zatrovani svim i svačim, ali kako je ovo era interneta, smatram da mladi ljudi imaju mnogo veći potencijal, nego što smo to imali mi sa 14, 15 godina.
Često ste u toku karijere mijenjali izdavačke kuće, čak četiri su izdavale vaše albume. Jeste li sa Defying Danger Records napokon pronašli utočište ili planirate krenuti dalje?
Izdavač je tu da pomogne bendu u promociji muzike, da obezbedi put muzike ka distributerima. Neki to rade loše, neki bolje, sve u zavisnosti od mogućnosti, ali je ipak bend onaj koji to forsira i gura. Za sada smo skroz zadovoljni sa Defying Danger Records, ali ako se ukaže bolja prilika, nikad se ne zna.
Srbija tradicionalno ima jaku metal scenu. Ipak, vjerujem da se mnogo promijenilo od 2002. godine, kada ste startovali, do danas. U kakvom je stanju metal u Srbiji u digitalnoj 2024. godini? Mediji, bendovi, organizatori, publika?
Od 2002. kada je bend nastao, mnogo se stvari promenilo, ali je i dalje naša publika takva da deli istu energiju. Neki su otišli iz metal sveta, neki ostali, došli neki novi klinci, ali sve u svemu, publika koja voli staru školu, uvek nosi posebnu energiju. Mislim da je sada najveća ekspanzija ekstremnog metala u Srbiji i da nikada ovoliko ljudi nije išlo na koncerte. Medija ima, trude se svi da doprinesu. Bendova na tone, ali zaista. Što se tiče organizacije, ima nekoliko jako ozbiljnih organizatora, od kojih je MM Concerts definitivno najjači. Ima i mnogo solo organizatora koji se trude da podignu scenu na viši nivo.
U BiH se jako često riječ “scena” pokušava nasilno nametnuti kao termin koji objedinjuje raštrkane aktivne individue, iako su rijetki primjeri međugradske saradnje, odnosno saradnje između mikroscena. Kakvo je stanje u Srbiji?
Ovde svi sviraju, kako na lokalu, tako i u većim gradovima. Opet kažem, sve je do benda. Ako si snimio album i sediš kući, čekaš da te neko zove, načekaćeš se i onda ćeš pljuvati sve, ogorčen jer te niko ne zove. Bend da bi postao bend, mora da investira vreme, sredstva, energiju i sve što je potrebno da se pojavi svuda, svira, doprinese lokalnoj sceni, a nakon toga i šire. Mnogo truda, poziva, mailova i to je ključ. Od sedenja i čekanja ostane samo kajanje.
Koliko shvatam, vaš bubnjar Zombie je Beograđanin. Znači li to da je jagodinski bend, uslovno rečeno, ovisan o muzičaru iz Beograda? Niste jedini bend koji uvozi muzičare iz drugog grada i uspješno funkcioniše.
Bend je nastao u Jagodini, ali ja sam već 16 godina u Beogradu, tako da smo svi mi u Bogradu, osim Danijela koji putuje iz Sombora, ali sve je to blizu, tako da nema problema sa organzacijom. Ukoliko ljudi dele ideju, sve drugo dođe jako lako. Doći na probu i na koncert je ono što nas čini individuama kakve jesmo, a zbir te četiri individue čini energiju Infesta.
Dolazite na Eternal Flame Fest, onda ćete nastupati i na nadolazećem beogradskom meta festivalu. Slobodno pozdravi obje publike!
Jako se radujemo dolasku i jedva čekamo da podelimo binu sa svim bendovima. Ne dozvolimo da nas granice dele. Budimo svi kao jedan i podržimo scenu na najbolji mogući način! We Are Legion!
