Sa zakašnjenjem od 4 godine susrećem se sa ekipom iz Severnog Londona, ali u pravom trenutku da obezbedim debi LP čiji tiraž je prosto razgrabljen. Prezirem ono čuveno da o ukusima ne treba raspravljati (treba), ili pak podelu muziku na dobru i lošu (nema izgrađen ukus), ali ovo izdanje je zaista remek-delo bez ikakve sumnje.
Genijalnost se ogleda u tome što stvaralaštvo grupe Eel Men, iako duboko ukorenjeno u zaostavštini punka i novog talasa, kao ishodište ima modernu muziku koja nije pomodna ni reciklirana.
Prisutni su uticaji neprežaljenih grupa Jam i Wire. Uočava se popični šarm Buzzcocksa i ko zna čega sve ne, ali vrhunski kvalitet jeste u tome što su uticaji veoma jasni i konkretni dok Eel Men zvuče originalno i jedinstveno. Vešto izbegavajući etikete i repeticije, Eeel Men na “Stop It! Do Something.” dižu čvrstinom ritam sekcije neprobojni zid koji odoleva naletima oštre i neukrotive nervoze koju unosi gitara.
Dodavši tome super kul glas koji sumira gitarski bes i plesnu liniju bubnja i basa u formu savršene pank pesme za 21. vek. Izazivajući nostalgične uzdahe u meri u kojoj to nije degutantno, te istovremeno stvarajući apokaliptični vibe vremena koje nas zabrinjava, Eel Men nam svoj mikro kosmos pružaju na dlanu, pričaju o sebi tako što reflektorima obasjavaju postbregzitom traumatizovanu Britaniju.
Inteligentni i samozadovoljni u meri koja ne prelazi u opuštenost, Eel Men su majstori alhemijskog procesa čiji je produkt supstanca koja potire svaku razliku između pankera- rudara u Viganu i studenta umetničkog koledža u Essexu. Tamo gde pankerski zvuk poprima oblik lepljive power-pop melodije, dok sa neba Ian Curtis melanholičnim pogledom tabletomana daje zeleno svetlo, a Paul Weller glanca Piaggio Vespu dok zvižduće “Archetype”, tamo su ljudi čija muzika ima pravac, a ideja smisao.
Zovu se Eel Men i naelektrisani su kao istoimena riba. Mene ta struja cepa svaki dan.
Eel Men – Stop It! Do Something | No Front Teeth Records | 2025
