Najavljen je novi SAWA Fest koji će se održati od 18. do 20. jula 2024. godine. Tim povodom, mi smo ubacili imena svih bendova koji će svirati ove godine u sivi SAWA kačket. U njega povremeno zavlačimo ruku kako bi izvukli ime grupe koju ćemo intervjuisati.
Danas predstavljamo beogradsko-novosadsku Peripetiju, antifa sXe hardcore punk bend kojeg na stranicama ISK predstavljaju Miloš, Duška i Sloba.
Nakon silnih peripetija, Peripetija napokon na stranicama Izvan Svake Kontrole. Za one koji nisu čuli za vas, iskoristite ovaj prostor da u najkraćim crtama predstavite bend.
Miloš: Peripetija je vrlo politički orijentisan antifa hardkor pank bend iz Beograda i Novog Sada.
Duška: Nas četvoro sviramo hardkor pank s jasnim političkim porukama jer sve je politički i politika, i antifa smo.
Sloba: Iscimao sam Dušku, Lenija i Miloša i krenuli smo da sviramo jer sam još kao klinac maštao da imam hardkor pank bend. Jasni smo u svojim antifa stavovima. To je Peripetija.
Kako i sami kažete, u korijenu vam je antifa struja, ali i straight edge. Za antifa mi je jasno da je ciljano, no da li je ovaj straight edge dio bio planiran prilikom osnivanja benda ili se to desilo slučajno?
Sloba: Mislim da nam je bilo važno da napravimo bend i da sviramo. A to što smo skontali da smo svi sXe je dodalo ulje na vatru.
Duška: Taj sXe je lični deo nas. Svo četvoro smo sXe, neko duže, neko kraće. Više sticaj okolnosti nego ciljanost.
Miloš: Pa desilo se vrlo slučajno, jer je Duška klejmovala edž otprilike kad smo i počinjali s bendom. Ostatak benda su već duže vreme sXe, pa smo zato i to dodali u opis. Nikako nam nije bila namera.
Vaše prvo izdanje je “Demo”, na njemu se nalaze četiri pjesme. Koliko je bilo potrebno da se ove četiri pjesme završe i zabilježe?
Sloba: Međubendovski dogovor je da sve radimo sami (DIY), ali se uopšte ne sećam koliko nam je ukupno vremena trebalo. Samo snimanje je, čini mi se, bilo brzo. Par dana.
Miloš: Vrlo kratko. (smijeh) Šalim se, mislim da smo za par vikenda sve završili.
Duška: Malo više od pola godine, a malo manje od godinu dana. Nemam pojma zapravo. (smijeh)
Zanimljivo je da na “Demu” bez obzira na vašu politiku nema “propovijedanja”, odnosno onoga što se najčešće od strane autsajdera zamjera sXe, pa i jasno politički definisanim bendovima. Jeste li namjerno zauzeli takav pristup?
Sloba: To ti misliš. Videćeš na sledećem izdanju. Hoho!
Duška: Pesme sa “Demoa” su prve koje smo napravili, a krenuli smo od opet ličnih frustracija političkom klimom u zemlji, pa i na kugli Zemaljskoj. To je početak. Tek treba da se bavimo temama. Ako naša poruka natera bar jednu osobu na razmišljanje, ma gotovo, odma otvaramo crkvu, nema poreza, ludilo, kola, kuće, samo propovedanje. (smijeh)
Miloš: Pa u tom trenutku, nismo ni imali sXe pesmu, sad imamo jednu, koju smo završili tek posle izlaska “Demoa”. A i nije nam Straight Edge u prvom planu, već ovaj užas od stanja društva u kome živimo.
Snimili ste i novi materijal koji bi uskoro trebao biti objavljen. O čemu se radi i ciljate li ovaj put na fizičko izdanje?
Miloš: Kao i “Demo”, vrlo je kritičan prema društvu, državi, vlasti, i veličanju ratnih zločinaca. Ciljamo da izađe na kaseti, ali ček prvo da ga završimo.
Sloba: Na sledećem izdanju će se naći pesme koje inače sviramo, a nisu se našle na “Demou”, plus pesme sa “Demoa” ponovo snimljene i jedna obrada benda No tolerance. Što se tiče fizičkog izdanja, uradićemo kasete, ploče možda.
Duška: Taj novi materijal je zapravo proširenje i poboljšanje “Demoa”. Njega smo objavili da bi ljudi imali bar neku predstavu o nama pre nego nas pozovu bilo gde. Čini mi se da ima odličan efekat. Pošto sve radimo sami, više smo eksperimentisali s načinima snimanja celog materijala koji trenutno imamo. Leni, gitarista, ga bukvalno sad miksuje. Prosto volimo da imamo sve zabeleženo, čudo jedno.
Funkcionišete na relaciji Novi Sad-Beograd. Dalo bi se pomisliti, možda i krivo, da oba grada imaju dovoljan broj muzičara, ali eto, vi radite tako. Koje su prednosti, a koje mane takvog pristupa?
Duška: Ha! U Beogradu i Novom Sadu sve podseća na sreću. Verovatno brojčano ima dosta ljudi koji sviraju, ali to nije suština. Ovde je bitno okupljanje oko određenih ideja, a takvih ljudi, koji pritom hoće/mogu da rade, nažalost je jako malo. Ne vidim manu u tome što smo iz dva grada. Naprotiv. Sve je samo pitanje dobre volje i organizacije.
Sloba: Ja sam srećan što bend funkcioniše. Imali smo brdo svirki za kratko vreme, tako da nam ništa ne pravi problem ko gde živi.
Miloš: Pa ne znam da li ima ijedna prednost (smijeh). Mana je to što sem vikenda, retko kad možemo da imamo probe svi zajedno.
Dio vas je intenzivno uključen u rad beogradske Okretnice. Kako funkcioniše taj prostor danas, koliko ga je lako ili teško držati na površini s obzirom na njegovu jasnu namjenu, pa i politike?
Duška: Super pitanje i posebna tema, ali trudiću se da budem što kraća. Meni lično je Okretnica promenila život u najpozitivnijem smislu. Tu sam se upoznala sa Slobom, Đoletom, Aleksom, Lenijem… Miloša znam od ranije, ali smo se opet posredno preko Okretnice zbližili, i eto Peripetije. U kolektivu sam i trudim se da dam maksimalno koliko mogu sebe. Nije lako niti idealno jer rad s ljudima je paklen, ali je opet lepo i neophodno, aktivnost sa smislom u okeanu potpunog besmisla.
Prostor i kolektiv pored svih PERIPETIJA funkcioniše jer zaista postoji potreba pojedinaca pa i društva, za tim smislom. A dok postoji ideja i potreba, postojaće i Okretnica, kao nastavak Ineksa, a tu su i Živa, Crna kuća u Novom Sadu, Etno klub u Smederevu i slično. Naći će se način.
Sloba: Meni je Okretnica mnogo draga. Pošto sam kasno počeo da sviram bubnjeve, tu sam imao svoju prvu, drugu i treću svirku. Ranije sam bio u kolektivu, ali zbog posla ne postižem sve, ali pomažem kad mogu šta god da treba Duški, Đoletu, Dariju i ostalima.
Aktivni ste i u drugim grupama, a generalno pripadate starijoj gardi. Kako ocjenjujete scene u svojim gradovima u ovom trenutku?
Sloba: Trenutno na sceni ima dosta zanimljivih bendova, pogotovo mlađa garda tipa Majak i Neven, ali ne smemo izostaviti pregršt sjajnih bendova tipa Statico, Kpax, Crna žuč, Vršnjačko nasilje, Smrt razuma…
Miloš: U oba grada, scene su relativno ok sada, ima svirki, ima bendova, dosta mladih na svirkama. Ja bih samo više voleo da ima malo više mlađih bendova, pogotovo u Novom Sadu.
Duška: Aktivne su. Ima događanja. Srećom ne manjka talentovanih, sposobnih i upornih ljudi, i mlađih i starijih. Naravno, ima i interesovanja.
Nedugo nakon osnivanja, posjetili ste Temišvar i Bukurešt, odradili koncerte. Kako je došlo do te konekcije?
Duška: Nisam sigurna, ali postoji par mogućnosti. Meni deluje da je sve krenulo od naše prve svirke na Edge Dayu 1.12.2023. godine, u organizaciji Rebuild Collectivea iz Novog Sada, koji je sjajan i neopisivo važan za ceo region, gde smo se upoznali s ljudima iz dva sofijska benda XChokeX i TrueXFelling. To je bila ljubav na prvi pogled (smijeh).
Jako bih volela da je preko njih dragi Toni XBucharestX došao do nas. Mlađi su svi, sXe su, a mislim i da su svirali u Bukureštu pre nas. Možda nas je našao preko Instagrama, konkretno stranice Straightedgeworldwide, koji je podelio info o “Demou” već 2.12. Isto jedan odličan čovek iz Kanade koji prati svaki trzaj sXe-a na planeti. (Kosta) Carina!
Nemam pojma zapravo, no svirku u bukureštanskom društvenom centru Filaret 16 u Tonijevoj organizaciji još nismo prevazišli. To nam je bila četvrta po redu i najbolja svirka, po mom mišljenju. Điđa iz Disznotora ju je srećom i snimio, ima na Youtubeu. Temišvar smo sami bukirali jer je Bukurešt tako blizu, a tako daleko, 700 km+ od BG-a, bato. Bilo je i u Temišvaru baš strava. I tu postoji odlična ekipa stvarno i super anarho društveni centar, a Disznotor i Peripetija kad sviraju, mogu da kažem bez lažnog stida i srama, žurka je zagarantovana.
Sloba: Toni je iscimao nas preko Instagrama i pozvao nas da sviramo u Bukureštu. Da li mu je neko rekao za nas ili je video preko Instagrama, ne znam tačno, ali nas je zgotivio jer je isto sXe. Temišvar smo sami organizovali. Bukurešt je bio najbolja svirka do sada. Ljudi izbegavaju tamo da idu da sviraju jer je daleko. Nema autoputa sve vreme i jako se dugo putuje. Ali vredi.
Miloš: Nedugo posle naše prve svirke u decembru, dobili smo poziv da sviramo u Bukureštu. Bili smo malo skeptični, pošto nismo znali nikoga odande, niti bilo koga ko je svirao tamo skoro, ali prihvatili smo poziv. Sredili smo sa ekipom iz Temišvara da nam organizuju gig dan pre Bukurešta. Obe svirke su bile super, pogotovo u Bukureštu, gde smo se totalno iznenadili prijemom. Vrlo zdrava scena, dosta klinaca, na svirkama, i super ekipa koja nam je organizovala gig. Veliki pozdrav za Antona, Lea, Otta i ostatak ekipe iz Filaret 16. Ja se iskreno nadam da će nas ponovo zvati da sviramo tamo.
Ove godine se vidimo i slušamo na SAWA Fest. Radili ste benefit za SAWA Fest, šta taj festival predstavlja vama?
Sloba: Veoma se radujem što ćemo da sviramo na SAWA-i. Čuo sam da je jedina loša stvar tamo komarci. Sve ostalo je vrhunski.
Duška: Ne mogu da opišem svoju sreću i uzbuđenje što ćemo biti deo SAWA-e. Ovo će mi biti prvi put da idem, a još smo i izvođači. Lično se divim ekipi iz organizacije i jako ih poštujem, premda ih ne poznajem. Mislim da rade pravu stvar i da je vrednost tog festivala ogromna. Uvek mi je u glavi kad su svi ti DIY prostori, kolektivi i događaji u pitanju: Kad se male ruke slože, sve se može. To je revolucija!
Miloš: SAWA je jedno od retkih mesta gde se može okupiti ekipa iz regiona. Ja skidam kapu ekipi iz organizacije, koja se godinama cima da se festival održi, i pored svih sranja koja su ih zadesila zadnjih par godina, festival i dalje živi, i to na donacije. Meni lično je najveća čast, to što sam mogao da učestvujem u benefitu.
Hvala puno i vidimo se uskoro!
Duška: Hvalalala tebi, dragi Šaki! Vidimo se na Sawa-i!
Sloba: Hvala i svira mi se u Sarajevu.
Miloš: Hvala, vidimo se!
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
