Smederevački old school manijaci Retribution imali su zapažen nastup u sarajevskom klubu Bock 24. marta sa sarajevskim bendovima Ormus i Kursk. Intervju koji je pred Vama trebao je najaviti taj nastup, ali ipak, zahvaljujući različitim faktorima (koncert Iron Maidena, obaveze poslovne i privatne), intervju čitate tek sada. Meet Ivan Kostić aka Kole, čovjeka koji dva dana nije spavao u Sarajevu, čovjeka koji je osnovao Retribution i čovjeka kojeg ću ja lično upoznati ove godine na Exitu! Enjoy yourself – Retribution!
Pozdrav, Kole! Hvala ti što si odlučio podijeliti par prljavih tajni Retributiona sa nama :)
Pozdrav i tebi! Bit će mi zadovoljstvo…
U kratkim crtama predstavi nam Retribution. Ko ste, zašto ste, kako ste?
Evo, najkraće moguće. Zovemo se Retribution i dolazimo iz Smedereva, Srbije. Sviramo death metal, a svi koji su nas čuli se slažu da se oseća uticaj Američkog old school-a. Osnovao sam bend 2001. i od tada sam tražio odgovarajuću ekipu koja bi sa mnom relizovala album koji smo i izdali prošle godine. Postavu benda čine Dušan Šupica – vokal, Damir Adžić – bubanj, Ivan Vasić – bas, i ja, Ivan Kostić – gitare.
Vaš album ”Fake Servant” izašao je 2006. godine. Kako ste dosad zadovoljni prodajom albuma, ima li problema sa piraterijom, i kakve su reakcije od strane publike i mojih kolega novinara?
Nismo baš detaljno upućeni u takve rabote. Izdavač je preuzeo sve poslove distribucije, mi smo dobili neku količinu CD-ova koju nosimo na naše svirke. Obavešten sam da se “Fake Servant” može kupiti od Beograda do Banja Luke, i veoma smo zadovoljni time. Piraterija je problem svih izdavača, ne samo našeg. Ali nama je najvažnije da se naša muzika čuje, jer baš po njoj želimo da budemo prepoznatljivi. Što se tiče reakcija od strane publike i novinara, do sada nismo imali nikakvih problema. Uvek smo na svirci bili dobro primljeni, kao i kada publika nije imala prilike da ranije čuje našu muziku, pa čak i uopšte za nas.
Ono što je mene naprosto oduševilo je spot za pjesmu ”The Value of Suffering”. Malo ste rekli o snimanju spota na vašem MySpace profilu, pa nam sad reci nešto više. Koja je historija kuće u kojoj ste snimali spot, ko je radio spot, i da li spot sa svim svojim karaketeristikama (scenario, režija, set snimanja) ima veze sa temom pjesme ”The Value of Suffering”?
Spot za ”The Value of Suffering” ima mnogo čvršću vezu sa celokupnim albumom nego sa samim tekstom te pesme. Hteo sam da obuhvatimo sve u jednom spotu. Ljudi postavljaju pitanja kao što su “Šta predstavlja Hrist u spotu?” ili “Zašto krvari?”. Mnogima deluje zbunjujuće što je u spotu figura Hrista, a tekst je ustvari sadomazohistički. Iz mog ugla veoma je jednostavno. Lik Hrista u spotu je ništa drugo nego obično ljudsko biće koje pati, čovek koji je sam odabrao da bude mučenik. Njega niko ne muči. Izolovan od drugih, što je ovde jasno predstavljeno, čameći u raspadnutoj napuštenoj kući, on vrlo lako može da postane i ostane mučenik, bez obzira na pravu prirodu istine. Stoga, ovo je jasan prikaz ljudske patetike i sleposti, u koje svako biće može da padne u nedostatku sposobnosti da se izbori sa negativnim spoljnim uticajima. Tekstovi našeg albuma “Fake Servant” pokušaj su da se pomogne ljudima da shvate da religija nije loša koliko ljudi koji je predstavljaju.
Dobra stvar je to što se spot nalazi kao bonus materijal na našem albumu, tako da ga niko ne mora juriti po televiziji, koja ga slabo pušta. U spotu ima dosta shaky kadrova i krvi koja se sliva sa zida, Hristovih ruku i grudi, i to čini spot napadnim, a nekome i veoma uvredljivim gledano sa religijske strane, a mi nismo hteli da pravimo cenzurisanu verziju. Zanimljivo je i to da je u spotu korišćena prava goveđa krv koju smo dobili iz klanice. Naš drugar Slobodan Jovanović koji glumi Hrista u spotu je tamo radio kao mesar, i eto saradnje. Nekima koji su to saznali je bilo muka… Ali eto, spot je ipak našao put do ljudi u vidu CD multimedije.
Treba pomenuti da je spot je snimila ekipa “Highlander Video” iz Smedereva. Mnogo im dugujemo jer je spot zaista dobar i stvarno smo prezadovoljni. Veoma su talentovani i mnogo sada poznatiji nego u vreme snimanja našeg spota, a to potvrdjuje njihov prebukirani raspored. Prilično su prisutni i u mainstream produkciji.
Srbija je već ohoho ispred Bosne po pitanju metal scene. Zamolio bi te da nam daš jedan presjek i svoje viđenje srbijanske metal scene, ali da nam usput daš i osvrt na tvoje viđenje BH metal scene. Da li si upoznat sa radom BiH bendova u kategoriji metala?
Hmm… ne verujem da sam pravi čovek za taj odgovor. Ne volim da se previše bavim analizom scene. Mnogi muzičari su mi i lični prijatelji i verovatno ne bih uspeo da ostanem objektivan… Ali tačno je da Srbija ima dosta kvalitetnih bendova, od kojih ima i poznatih i van njenih granica, ali ima i mnogo mladih neafirmisanih za koje možda niko neće čuti, i kao takvi ne utiču na dobar prosek, a kada bi neko popisao i stvarno poslušao apsolutno sve bendove, teško da bi smo bili ispred bilo koga na toj metal sceni. Ali da ponovim, nisam pravi čovek za to. A imao sam prilike da poslušam album vašeg benda Ormus, koji je sjajan, i on mi govori da nikako niste iza nas. Naravno, voleo bih da poslušam još neke bendove…
Slika by Sion (www.ormusband.com)
Primjetio sam da su bubnjarske dionice snimane još davne 2003. godine za vaš album. Interesuje me, zašto je scena trebala čekati izdavanje albuma pune tri godine?
Najveći problem u tom procesu snimanja je bila vojska koja je zakačila čak 3 člana u različito vreme. Ubrzo posle snimanja bubnja te 2003. godine, basista i tadašnji pevač su dobili poziv za vojsku. Ja sam za to vreme radio na gitarama i organizovao snimanja gostiju, a bas gitaru smo snimali kada je Vasa dolazio na odsustva. Tada se pridružio i novi vokalista Dušan i skoro da je sve bilo gotova kada sam i ja morao da odem u vojsku. Sve je čekalo na mene da se ja vratim, a tada je vojska bila 8 meseci. Eto, to je ta bezvezna priča oko snimanja.
Vaš album je izdat za Rock Express Records. Da li ste namjerno išli na kartu izdavanja za domaćeg izdavača, ili ste planirali i izdavanje za neki inostrani label, ali niste u tome uspjeli?
Bili smo toliko umorni od procesa snimanja da smo prihvatili ponudu od prvog izdavača sa kojim smo stupili u kontakt. Za stranog izdavača ulažemo ogromnu količinu nade u novi materijal koji ćemo snimiti. Videćete, taj materijal više nego da to zaslužuje!
Svirali ste u Sarajevu, zajedno sa bendovima Kursk i Ormus, na promociju Ormusovog albuma ”God’s Grief”. Ja nažalost nisam bio prisutan, jer radim u jednoj kapitalističkoj prokletinji zvanoj televizija, pa sam morao da radim, i bio sam van grada, ali svi su mi napunili glavu pohvalama na Vaš račun, pogotovo male djevojčice :) Utisak te noći?
Utisak je fenomenalan! To nam je svirka na kojoj smo se dosad najbolje proveli i na bini, i u obilasku grada, pa i na afterpartiju. Ormus & Ceca (vocal Ormusa, op.Sharana) su nam priredili stvarno nezaboravan provod. Meni je dolazak u klub Bock bio kao izlazak u grad, bio je prepun poznatih lica koja sam ranije sreo na MySpace-u… Imam tako malo reči da opišem taj vikend! Da li će ti dovoljno reći podatak da tokom celog dvodnevnog boravka u Sarajevu nisam uopšte spavao? :)
Pored Retributiona, da li se članovi benda danas bave muzikom i u nekim drugim projektima?
Pored Retributiona, Damir je član i bendova Alogia, Psychoparadox, Ultima, a bio je i član banda Rapid Force. Radio je studijski bubanj za bendove Expedition Delta, Draconic, Alister. Vasa svira u bendovima Alogia i Ultima, a Dušan prati Psychoparadox na live nastupima.
Kolika je mogućnost da se jedan dan na području ex-Yuge bendovi ne moraju brinuti za minorne stvari, te da počnu zarađivati hljeb od vlastite muzike? Da li vidiš tu opciju u našoj budućnosti?
Ne vidim ni najmanje šanse za to. Dobar pokazatelj su nam strani bendovi koji dolaze iz istinski razvijenih zemalja, i njihovi članovi koji i pored sve ove “slave” moraju da rade i druge poslove da bi preživeli. Koje onda šanse imamo mi koji u svemu zaostajemo? Nisam pesimista, to je činjenica.
Pošto si, pretpostavljam, puno više upoznat sa srbijanskom metal/hardcore/punk scenom nego ja, zamolio bi te da nam predstaviš par novih mladih bendova za koje možda nismo imali priliku čuti.
U Beogradu, recimo, ima toliko novih mladih bendova da im ne znam broj. Nadam se da će neki prerasti u nešto ozbiljno. Ja bih izdvojio Draconic, ali verujem da su vam dobro poznati. Ne znam… Jedni moji prijatelji iz Smedereva reformisali bend i snimili kvalitetan album. Sviraju melodični black i zovu se Iskon, a ranije su bili poznati po nazivu Dark Dream.
Vaši metal uzori su?
Kao što se može zaključiti na prvo slušanje najveći uticaj na našu muziku izvršila je američka death metal škola, ali unutar benda svako sluša različitu muziku. Dušan preferira staru thrash školu, kao što su Exodus, Slayer, Kreator. Vasa i Damir vole i jazz, tehničke bendove, bilo death ili power/progressive. Moji lični uzori, kao što se i može zaključiti po muzici koju pravim, su Morbid Angel, Hate Eternal, Suffocation, Monstrosity, Malevolent Creation, Immolation, Cannibal Corpse… Veliki sam obožavalac i Švedske doom scene: Candlemass, Memento Mori…, kao i “elitne” norveško-švedske black scene: Emperor, Arcturus, Dissection… Ali moram napomenuti i da svako od nas pored metala sluša i druge žanrove. Na primer, ja sam veoma veliki fan benda Dead Can Dance.
Vrijeme je za jedno lično pitanje – navedi nam par albuma koji su te oduševili i par koji su te razočarali u 2006.godini. Godina je bila jako plodna na polju metala, tako da pretpostavljam da imaš svoje favorite.
Hmm.. Počeo bih ovoj odgovor sa pohvalom albuma “Kill” od Cannibala, i to ne zato što je album neko otkrovenje, oni su odavno rekli šta su imali, nego zato što se veoma dobro snalaze i održavaju u moru bendova koje su oni sami inspirisali. Svako im treba odati priznanje, i meni uvek prija da pogledam njihov nastup. Album koji je mene lično možda najviše oduševio je drugi album benda Krux pod jednostavnim nazivom “Krux II”. Verujem da mnogi znaju, ali reći ću vam da ovaj bend predvodi kum Doom metala Leif Edling iz Candlemassa. Na ovom kao i još nekom od njegovih projekata vokalno je doprineo Mats Leven, poznatiji po učešću na Malmsteenovom albumu “Facing The Animal”. “Krux II” nosi sve što jedan doom album treba da ima, a mnogo toga što je Candlemass možda izgubio.
Pored svirki, da li Retribution planira snimati neki novi materijal? Pošto sam redovan od 2005.godine na Exitu, da li ćemo vas ove godine imati priliku vidjeti na Metal Hammer Stageu (ove godine Metal Hammer Stage je zamijenjen sa Explosive Stageom, ali to je ista stvar, op.Sharana)?
Da, potvdjen je nastup na ovogodišnjem Exitu, i verovatno će to biti onog dana kada nastupa i Satyricon. Čekamo konačni raspored. I da, radimo na novom materijalu i biće malo raznovrsniji od ovog koji je objavljen.
To bi bilo to, otprilike sam ispitao sve što sam imao pitati. Nadam se da ćemo se nekad uskoro vidjeti u Sarajevu i cugati napokon zajedno!
I ja se nadam. U Sarajevu smo se proveli kao na ni jednom našem nastupu ili čak izlasku u grad. Uvek bi smo rado opet kod vas svirali! Sve najbolje!
Hvala na čitanju! ISK testira nove načine komunikacije sa publikom, oslobođene algoritama društvenih mreža.
Budi dio zajednice koja njeguje rock'n'roll i srodne subkulture!
PRIDRUŽI NAM SE NA ISK DISCORDU!
