Captain Terza (S.U.S.): “Mlađe generacije muziku ne kapiraju na isti način”

Beograd nije trebao gorostasne stambeno-poslovne džinove da postane grad na vodi – njegovim mračnim ulicama i tijesnim klubovima već godinama plovi brod S.U.S. – tri slijepa putnika prošle godine su objavila i novi studijski materijal, pa je to bio dovoljno dobar razlog da se raspričamo sa Kapetanom Terzom, bubnjarom… i pjevačem benda.

Kapetane Terza, želim vam dobrodošlicu na stranice ISK Web Magazina! Na poziciji kapetana S.U.S.-a plovite nemirnim punk’n’roll morima već godinama, i iako ste svirali nekoliko puta u Bosni i Hercegovini, vrijedno je da one koji eventualno nisu svjedočili ludilu na vašim koncertima upoznate u kratkoj literarnoj formi sa bendom S.U.S. – ko, kad, gdje, kako i zašto.

Bolje te našli, dobri moj i pomalo pošteni prijatelju! Mi, uvek, svuda i zato. Dovoljno kratko? S.U.S. je punk’n’roll brod koji plovi i bori se sa svim talasima života. Postavu čine Dr. Happy na basu, Mr. DNA na gitari i moja malenkost, Captain Terza, na bubnju i vokalu.

Izdavačka kuća Odličan hrčak objavila je vaš novi studijski materijal “Slepi putnik” 2017. godine u digitalnom i LP izdanju, što je iznimno pohvalno za jedan podzemni rock’n’roll bend sa naših područja. Čak ste napravili i ograničeno kasetno izdanje. Kako je došlo do saradnje sa Odličnim hrčkom?

Prvi album smo izdali samostalno. Drugi smo od starta beskompromisno želeli izdati na LP-ju, hteli smo probati da ipak nađemo i izdavača i uradimo sve na malo drugačiji način. Poslali smo snimke na više adresa, Peđi iz Odličnog hrčka se prvi javio, njemu se svidela muzika, seli smo na piće i dogovorili se oko izdavanja. Nema tu mnogo mudrolije.

Ko je slepi putnik iz naslova albuma? Ako je suditi po tekstovima, to možemo biti svi mi, zar ne?

Slepi putnik je svako od nas ko pokušava da stigne do nekog cilja, a do tog cilja mora da se švercuje kroz život jer nema drugu opciju. Istovremeno svako koga razne okolnosti vraćaju na početak.

U odnosu na vaš debitantski album “Brend Imaginarne Revolucije”, “Slepi Putnik” se doima kao koherentnije i čvršće izdanje. Primijetio sam da je singl “Za tvoje dobro” sviran još prije 9 godina – da li to znači da su pjesme na “Slepom putniku” ostavština koja je vremenom dorađivana? Koliko je pjesama napisano baš za potrebe ovog albuma?

Sve su napisane za potrebe ovog albuma, ali je barem pola pesama u nekom malo drugačijem obliku bilo urađeno još dok je “Brend imaginarne revolucije” sniman. Svesno smo ih ostavili za “Slepog putnika”. Istina, sam naziv nam je kasnije pao na pamet kad je već bio proces snimanja. Tada smo shvatili da sve pesme spaja ta tema na ovaj ili onaj način.

Specifičnost S.U.S.-a u odnosu na mnogo drugih bendova je što ti kao bubnjar na sebe preuzimaš većinu vokalnih dionica, dok ti Miloš aka Mr. DNA pomaže tu i tamo. Da li je odluka da pjevaš i bubnjaš nastala spontano ili si bio decidan pri osnivanju benda?

Zapravo jako slučajno. U bendu koji je bio preteča onog što će se 2002. godine nazvati SUS postojao je plan samo da pevam. Ispostavilo se da se drugar koji je trebalo da svira bubanj baš i ne snalazi u tome. Onda sam ja počeo više da se angažujem oko toga jer sam do tada sporadično pokušavao da učim bubanj. Prvo nismo mogli naći bubnjara, a onda smo brzo ušli u fazon da je ovako bolje i da je baš fora.

Slepi putnik je svako od nas ko pokušava da stigne do nekog cilja, a do tog cilja mora da se švercuje kroz život jer nema drugu opciju.

Love Cuffs je, koliko sam ja uspio upratiti, organizacija za booking, izdavaštvo, ali i tvoje DJ ime. Koliko si aktivan pod ovim pseudonimom?

Više je ostalo kao moje DJ ime. Ranije smo se Mr. DNA, kompanija i ja mnogo više bavili organizovanjem koncerata u Beogradu, danas to radimo sporadično. Izdavaštvo je bio neki moj plan, ali se zadržao samo na izdanju našeg prvog albuma. Kao DJ nastupam često, što solo kao Love Cuffs, što sa drugarom u paru kao Denim Demons. Imamo određenu ekipu DJ-eva i DJ-ica i kružimo po gradu po klubovima. Mr. DNA takođe pušta muziku što u timu kao Pacific Boilers, što solo, a nekad i zajedno vrtimo ploče. Ima nas svuda, šta da vam kažem.

Bubnjaš i pjevaš i u bendu PSI koji je 2017. objavio album “Tik, Tak”. Zanimljivo je da tu ispred sebe imaš Sašu Jovanovića koji već dvadeset godina grmi sa grupom Grandpa Candys, pa je i grupa PSI na tragu Bombona, s tim što se tekstovi pjesama pišu na našem. Kako ste se vas dvojica skontali?

Početna ideja je bila da sviramo Misfitse više iz, da kažem, razonode. Inače se znamo već dugi niz godina i često smo delili binu. Nekako smo spontano odmah krenuli da radimo svoje pesme i onda je sve išlo samo od sebe. Bilo je tu onda i želje da uradimo nešto sasvim novo. Iz nekog razloga nema bendova tog žanra koji pritom pevaju na našem. Mistični tekstovi, kontrabas, harmonija starogradske muzike, melodija rockabillya i energija panka. Bilo je vreme da neko to spoji, a nekako nam se svidelo da mi budemo prvi.

Beogradska scena oduvijek je nama koji nismo iz Beograda bila obavijena velom misterije. Legendarni bendovi počinjali su karijere tu i nastavljali ih u Londonu, a s druge strane, onda smo se sretali sa grupama koje danas rade i koje govore da na koncert zna doći samo 10 ljudi, što sablasno podsjeća na Bosnu i Hercegovinu. Šta je sa beogradskom scenom? Kako je svirati punk’n’roll u Beogradu danas, pa onda i u Srbiji?

Veoma je teško doći do mlađih populacija koji muziku prosto ne kapiraju na isti način. Njima u većini nije muzika centar subkulture već nešto što ide uz sve ostalo. Samim tim je princip manjih diy koncerata sužen sa publikom. Takođe ima previše izbora, na kraju skoro sve bude fijasko. Ipak, nije ni tako sivo, postoje i nove nove snage koje rade jako kvalitetno. Isto kao što se desi da dođe 10 ljudi, nekad dođe i mnogo više, a da ni sam ne znaš kako i zašto.  Što se tiče Londona, nije to bio baš običaj – više izuzetak. A išli su tamo i snimali i Zdravko Čolić i Divlje Jagode. Beograd ima neki svoj šmek koji je i dalje zadržao. Nije lako, ali nije borba za duh grada još uvek izgubljena.

Ptičica mi je šapnula da spremate evropsku turneju za septembar 2018. godine. Gdje idete?

Ne bih unapred ništa govorio jer smo i onako previše baksuzi. Prvo ćemo skočiti pa reći hop. Svakako ćete videti objave po socijalnim mrežama i portalima.

Beograd ima neki svoj šmek koji je i dalje zadržao. Nije lako, ali nije borba za duh grada još uvek izgubljena.

Nakon dugog niza godina, Turbojugend Beograd je napokon zaživio sa čak deset članova. Koje su vaše aktivnosti, šta planirate u bližoj budućnosti i koja su pravila pridruživanja?

Ideja postojala odavno, ali eto napokon smo to i uradili. Plan TJ Beograda se uglavnom u retko čemu razlikuje od ostalih TJ po svetu. Zbližavanje ljudi, širićemo ljubav, biti malo i nevaljali, pravićemo malo i koncerata i raznih dešavanja zabavnog karaktera. Turbojugend Sarajevo se mogu nazvati našim prvim pobratimima pa ćemo logično sa njima saradnju imati na maksimalnom nivou. Pravilo broj 1. je da ne primamo šupke u ekipu. A pod šupke možeš ubrajati i svi koji se lože na mržnju prema nekom zbog bilo kog razloga osim ako razlog nije što je neko šupak.