Intervju: Miki (Six Pack)

Ovaj intervju je rađen pred nastup Six Packa na ovogodišnjem Interground Sarajevo Festivalu, te je na vrijeme objavljen na IGS web stranici, ali ovdje stiže tek sad…U svakom slučaju, pošto nisam ni ljubitelj, pa samim tim ni poznavatelj Six Packa, primjetit ćete da je ovaj intervju poprilično sterilan i…što bi Anglosaksonci rekli, kao da sam ga radio koristeći interview template. No, kako god, izvolite i čitajte!

Zdravo Miki! Nakon više od osam godina, na radost mnogobrojnih fanova, ponovo nastupate u Sarajevu. Moram te odmah pitati zašto tolika pauza?

Moram najpre da kažem da se ponovnom dolasku u Sarajevo radujemo kao mala deca jer predhodnih puta smo se jako lepo družili sa sarajevskom publikom i ako se ne varam – oduševili ih onim što smo imali da odsviramo. Ovolika pauza (zar je moguće da je toliko godina prošlo, čoveče?) je nastala pretpostavljam zbog opšte, nažalost globalne ex-Yu rock&roll krize. Organizatorima i vlasnicima klubova je teško isplativo da ugoste ozbiljan bend, a bendovima još teže da, ostavljajući posao i privatni život, bez ikakve materijalne motivacije krenu u avanturu.

Six pack je zasigurno jedan od najznačajnijih bendova na prostoru Srbije, ali i u regiji (ex-Yu prostori). Naime, ulaznice za vaše nastupe u Zagrebu bivaju rasprodate i nekoliko dana unaprijed. Kako vas ljudi doživljavaju kod kuće, a kako u gostima?

U Hrvatskoj, izgleda, taj punkrock nekako najbolje uspeva verovatno jer ga dobro i uzgajaju. Odatle i to da u većim hravatskim gradovima sviramo ogromne klubove i cela priča podseća na mainstream. Ipak, ne bih rekao da postoji razlika izmedju domaće i „strane“ publike. Mi smo, kako ja to vidim, njihovi punkrock heroji kojima bezrezervno veruju sudeći po tome koliki procenat publike do poslednjeg znaka interpunkcije zna i zajedno sa nama na nastupima peva pesme Six Pack-a.

Nadovezao bih se na prethodno pitanje. Interesuje me gdje je po tvom mišljenju mjesto Six packu na srpskoj punk sceni, ali i u regiji, ako osjećaš potrebu da kažeš?

Licemerje ne cenim ni malo pa ću ti reći šta stvarno mislim: u samom vrhu! Možda razlog za to nije čak ni kvalitet Six Pack-a, ali to što radimo – za sada radimo najbolje, dakle ne postoji bitnija konkurencija sa konceptom kakav mi imamo. Naravno, pobedničko postolje u širem smislu punkrock scene delimo sa našim drugarima Atheist Rap, Čovek Bez Sluha, Debeli Precjednik..

Već godinu dana po osnivanju benda objavljujete prvi album “Pretnja ili molitva?”, a godinu dana kasnije i album “Fabrička greška”. Čini se da ste u tom periodu bili u desetoj brzini. Da li se način pripremanja i snimanja albuma promijenio? Kakvi su vam sada kriteriji za dobar album?

Sredina ne postoji. Ili ćeš dobiti skroman kvalitet za skromne pare, ili moraš da uložiš 10tak hiljada eura. Prepušteni takvim proporcijama odlučili smo da ne obraćamo previše pažnje na produkciju jer sve što dobro odsviraš – mora dobro i da zvuči, pa makar snimio album u garaži. Da li mi veruješ da se nosimo mišlju da novi album snimimo u kućnoj produkciji i izdamo ga potpuno sami, to jest uploadujemo na “izvol’te”? I tako sve dok i u ove krajeve planete ne stigne nekakav nazovi – standard usled čega bi bend mogao da za normalan novac uđe u normalan studio.

Vaš posljednji album “Discover” je naišao na podijeljene kritike. Kakav je stav benda prema prema tome? Da li izvodite pjesme sa tog albuma?

100 puta sam ponovio (čak i na bookletu CD-a piše) da je bend taj album radio iz dosade i u cilju da u rodnom gradu provede koji letnji dan snimajući i ispijajući pivo u dvorištu studija našeg starog prijatelja Pace koji nam svoj rad gotovo nije ni naplatio.. Verujem da su ljudi bili iznenadjeni što bend sa pozamašnim autorskim radom snima obrade, ali to je njihovo pravo. Lično – nisam posebno lud za tim albumom, ali sve ima svoju publiku te, kada osetimo da je pravi trenutak – osviramo ponešto i sa njega. Obično je to „Stop that train“ jer nam se svidja kako tutnji uživo.

Koliko pratiš ex-YU punk scenu? Novi bendovi niču tu i tamo, stari bendovi izbacuju dobre, prosječne i loše albume, neki se mijenjaju iz temelja. Ko je po tebi kiksao u zadnjih par godina, a koga bi mogao preporučiti, recimo, za naredni Interground?

Malo mi je truba da ovo kažem, ali i ne pratim posebno ex-Yu scenu. Kao što više ne pratim ni ex-Yu sport. Umoran sam od siromaštva i činjenice da talenti propadaju jer se u njih ne ulaže. Inače, bendova koji su “kiksali” ima dosta, onih koji stagniraju ima još više, a bend koji bih pohvalio je Tea Break iz Beograda. Dovoljno je da posetite njihov myspace i biće vam jasno koliko su napredovali, koliko su radili na sebi i na muzici koju sviraju. Iako ne pripadam hard-core školi, postoji još jedan bend odavde kome se divim, a to je Hitman.

Jesi li čuo za Interground Sarajevo Festival ranije? Kakva su očekivanja pred nastup u Sarajevu?

Naravno da sam čuo! Ne računajući lični doprinos (ovo ti dodje kao obećanje da ćemo se potruditi da stvarno dobro otprašimo u petak), radujem se druženju sa zanimljivim i divnim ljudima koje ovaj Festival okuplja, radujem se upoznavanju sa fanovima koji se javljaju na myspace benda i radujem se ukazanoj prilici da Sarajlije podsetimo na svoju muziku i okinemo inicijalnu kapislu za neke nove pozive i neka nova buduća gostovanja u BIH.

Koji je ti je najdraži period sa Six packom?

U ovih 14 godina postojanja postoji par kreativnih faza benda u kojima sam uživao i tih dana sam se budio samo zbog Six Pack-a. Nismo imali para za fensi vežbaonice, ali smo zato imali svoju prostoriju, jeftine instrumente i peć na drva koja smo svakog dana pre probe strugali običnom testerom. Znaš li kakva vruća rakija ispadne iz te kombinacije? :)
Ipak, čak ni takve periode ne mogu da izdvojim već je moj najdraži period sa Six Pack-om svih tih 14 godina. Mi nismo samo kolege iz benda. Mi smo porodica, mi smo najbolji drugovi.

Koliko su lične pjesme koje pišeš?

Veoma. Ni jedna jedina reč koju sam ikad napisao nije proizvod mašte, već rezultat vožnje po ovom ludom toboganu koji zovemo život. Bend Therapy je sjajno sročio ono što pokušavam da kažem: “Happy people have no stories”…

Ove godine proslavljate 15 godina svog postojanja. Imate li neke posebne planove za to?

Napravićemo skroman koncert u rodnom kraju, gde će uz pozivnice doći prijatelji, roditelji, porodice… Možda je to dobar povod i odlična medijska žvaka da u Beogradu napravimo jedan veći koncert u nekom od prostora za par hiljada ljudi i tako ujedno i zakoračimo stepenik više, a svakako ćemo na jesen (kada otprilike i pada rodjendan benda) organizovati tour po ex-Yu.

OK, Miki, hvala puno na ovom kratkom, ali slatkom intervjuu! Vidimo se za par dana u Sarajevu! Poruka svim čitateljima ISK Webzinea, posjetiteljima IGS Festivala i vašim fanovima je?

Samo neka se pojave na koncertu Six Pack-a u petak, reći ću im lično. :)